Serija Nove Ekonomije - Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Novi zakoni vezuju ruke povereniku

  • Broj 51, jun 2018

  • Miloš Obradović

  • 0

Od 2004. godine u Srbiji postoji institucija poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a od 2009. godine on je zadužen i za zaštitu ličnih podataka. Prema njegovom izveštaju, 2017. godina je bila najteža godina za poverenika, a ni 2018. godina, kako je krenulo, neće biti ništa lakša

Za početak budžet Kancelarije je smanjen u odnosu na prethodnu godinu za 20 miliona dinara,  pa je poverenik Rodoljub Šabić jednom prilikom izjavio da Kancelarija ima sredstava da radi do novembra.

Doduše, Vlada i Skupština su skresali budžete i skoro svim ostalim nezavisnim telima, što dosta govori i o odnosu države prema ovim institucijama, ali i prema pravima građana da kontrolišu rad državnih organa. Takođe, ovih dana imamo priliku da vidimo okršaje poverenika sa BIA-om koja uporno odugovlači sa odobravanjem bezbednosnog sertifikata i bezbednosnom proverom, čime faktički onemogućava povereniku pristup informacijama sa oznakom „državna tajna". Takođe, u toku je prepucavanje saopštenjima nakon što je poverenik zabranio Ministarstvu odbrane da obrađuje informacije iz privatnih telefona pripadnika Vojske Srbije bez sudskog naloga, što je Ministarstvo označilo kao politizaciju ove institucije.

Početkom godine Kancelarija poverenika našla se u nebranom grožđu kada je država pristupila gerilskom načinu borbe, pa su lokalna javna preduzeća počela masovno da šalju besmislene zahteve za informacijama. Tako je recimo JP Vodovod iz Surdulice u jednom od zahteva tražilo od poverenika informacije o tome kojim danima, u koliko sati i minuta su podnošeni zahtevi za slobodan pristup informacijama ovom javnom preduzeću u periodu od 2014. do 2017. godine, što su informacije koje samo preduzeće ima. Odgovor poverenika na ovaj zahtev morao bi biti na 50.000 strana.

Da li je cilj da se Kancelarija poverenika zatrpa kako ne bi morao da rešava prave zahteve građana ili u nadi da će ih odbiti pa da ga napadnu da ne radi svoj posao, ostala je misterija. Još pre toga u oktobru prošle godine isto tako je MUP optužio Šabića za širenje neistina i politizaciju zato što je pitao direktora MUP-a da li su uniformisane osobe koje su došle u njegov stan da se raspituju o divljoj gradnji, bili policajci. Ministar policije Nebojša Stefanović je izjavio da Šabić ne govori istinu kada kaže da je policija htela da ga uhapsi, što ovaj nikada nije ni izjavio.

U takvoj atmosferi pripremaju se novi zakoni iz obe oblasti delovanja poverenika, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U oba slučaja Ministarstvo je potpuno zaobišlo Kancelariju poverenika, a predložena rešenja su za stručnu javnost u najmanju ruku sporna.

Za Nemanju Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, u predloženom Nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama postoje stavke koje bi značile smanjenje dostupnosti informacija građanima i oslabila bi disciplina javnih institucija u izvršenju poverenikovih rešenja.

„U predlogu se uvodi mogućnost da organ vlasti pokrene postupak protiv poverenika. Na taj način bi oslabila ionako slaba disciplina državnih organa u izvršenju njegovih rešenja. Ali najštetnija odredba je to što se ukida obaveza državnih preduzeća d.o.o. i akcionarskih društava da dostavljaju informacije od javnog značaja", objašnjava Nenadić.

I Milan Antonijević iz JUKOM-a ocenjuje da najavljene izmene zakona deluju kao da hoće da se umanji mogućnost delovanja poverenika na štetu građana koji traže informacije. Ne treba zaboraviti da su građani ti koji u startu traže informacije od državnih organa, a tek kad ne dobiju odgovor, žale se povereniku.

„Nije jasno zašto se daje mogućnost upravnog postupka protiv rešenja poverenika, kad se čak i Upravni sud pred kojim bi se vodili postupci izjasnio da ne vidi razloge za takvu mogućnost. Ovo nas udaljava od efikasne institucije poverenika i nije jasno zašto se dešava u zemlji koja hoće da uđe u EU. Inače, pravo na pristup informacijama od javnog značaja je evropskim direktivama prepoznato kao ljudsko pravo, a prema našem Ustavu dostignuti nivo ljudskih prava ne može se smanjivati niti ograničavati", navodi Antonijević.

Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA-e,  ističe da navedena rešenja mogu dovesti do toga da državni organi, umesto da u većoj meri odgovaraju na zahteve građana, svesno izbegavaju odgovore i na taj način „testiraju" strpljenje građana kroz upravne sporove koji mogu trajati ko zna koliko dugo. Sa druge strane, poseban problem je činjenica da se predlogom iz kruga institucija na koje se odnosi zakon isključuju društva kapitala što podrazumeva mnoga javna preduzeća koja su restrukturirana, kao što su DIPOS, Železnice, Koridori Srbije. To su najveći „potrošači" državnog novca, novca svih građana, koji bi ovakvim zakonskim rešenjem ostali van domašaja zakona", primećuje Dimitrijević.

On ističe i da predloge koje je iznelo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu možemo tumačiti i u širem kontekstu odnosa izvršne vlasti prema nezavisnim institucijama.

„Ako imamo u vidu da se već treću godinu zaredom izveštaji nezavisnih institucija ne razmatraju u Skupštini Srbije, da institucija poverenika ima redovnih problema u radu u pogledu obezbeđivanja sredstava za rad, da Vlada već sedmu godinu zaredom ne odgovara na zahteve poverenika da obezbedi izvršenja zakonom obavezujućih i konačnih rešenja poverenika, da Agencija za borbu protiv korupcije ima višegodišnje probleme u radu u smislu nekompletnog Odbora, pa izbora direktora sa „ukaljanom" reputacijom zbog eventualne stranačke pripadnosti, sve to govori u prilog tome da su izvršnoj vlasti nezavisna tela izgleda nepotrebni „višak" u sistemu vladanja. U tom kontekstu, možemo očekivati i dalje poteze kojima će se dodatno izvršiti pritisak ili ograničiti rad nezavisnih organa u Srbiji", upozorava naš sagovornik.

pošaljite komentar

Nema komentara