Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

  • Broj 46, decembar 2017

  • Branislav Krivokapić

  • 0

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma


Sve je više stručnjaka koji tvrde da će novac kakav danas poznajemo uskoro biti zamenjen elektronskim novcem, takozvanim kriptovalutama. Bitkoin, najpoznatija među više stotina kriptovaluta koje su se pojavile poslednjih godina, nedavno je postao vredniji čak i od zlata. Eru digitalnog bankarstva najavljuju i bankari.

Na samitu u Davosu Džon Krajan, izvršni direktor Dojče banke, izjavio je da je novac skup i neefikasan i da će u narednih desetak godina u značajnoj meri biti zamenjen „efikasnijim sredstvima". Odlukom da do kraja 2018. prestane sa štampanjem novčanice od 500 evra, koja na evrotržištu čini skoro 30 odsto ukupne količine gotovine u opticaju, upotrebu digitalnog novca, uz smanjenje količine papirnog novca u opticaju, najavila je i Evropska centralna banka. 

Informacije o kriptovalutama sve su češće i u srpskim medijima. Posebno se pomno prati fantastični uspon bitkoina čija je vrednost u 2017. porasla više od 750 odsto pa je sredinom novembra jedan bitkoin bio čak sedam puta vredniji od unce zlata vredne oko 1.200 dolara. Sjajan je to mamac za žutu štampu i pompezne naslove koji čitaocima poručuju da bi prodajom stana i kupovinom bitkoina napravili izuzetan poslovni potez. Jer, da su bili „pametni" i uradili to 15. septembra, već početkom novembra prodajom bitkoina mogli bi da povrate svoj i kupe još jedan stan.

I dok se nesrećna Dafina Milanović prevrće u grobu, ekonomisti upozoravaju na veliki špekulativni potencijal kriptovaluta. Čuveni Nurijel Rubini, koji je predvideo svetsku ekonomsku krizu 2008, smatra da je bitkoin „gigantski špekulativni mehur koji će na kraju eksplodirati", te da ga koriste kriminalci za svoje poslove u sivoj zoni. Rubinove sumnje potvrđuju i podaci evropskih policija prema kojima postoje značajne indicije da su teroristički napadi u Parizu i Briselu bili finansirani bitkoinima, pre svega zbog toga što ovakav vid transfera novca omogućava anonimnost koja odgovara teroristima.

Skeptičnost prema kriptovalutama izražava i dr Snežana Šantić, konsultant za strateška istraživanja. Po njenom mišljenju pojava elektronskih valuta u eri modernih tehnologija logičan je sled pokušaja ,,sklanjanja" profita od očiju država koje bi ga po pravilu i te kako oporezovale.

„Krupan kapital, koji je i sam često uvećavan na virtuelan način, pronalazi sredstva da od sitnih ulagača izvuče korist tako što će im omogućiti da sedeći u fotelji učestvuju u globalnoj svetskoj ekonomiji. Lepo zvuči, ali to se kod nas oduvek zvalo - ‘leba bez motike”, ističe dr Snežana Šantić. A na primedbu da je u Japanu bitkoin legalno sredstvo plaćanja na preko 300.000 mesta, ona kaže da je u pitanju sredina u odnosu na mnoge države tehnološki naprednija i za čitav milenijum, te da su u Japanu kriptovalute strogo kontrolisane.

Do pooštravanja kontrole došlo je i u Kini, donedavno jednom od najvećih svetskih tržišta za bitkoin. Regulatori u Šangaju, finansijskom centru zemlje, naredili su zatvaranje berzi koje trguju bitkoinom, a Kineska centralna banka je zabranila inicijalnu ponudu novih kriptovaluta, uz upozorenje da bi trgovanje bitkoinom moglo da bude povezano sa prevarama.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara