Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

  • Broj 49, april 2018

  • Biljana Stepanović

  • 2 komentara

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i predsednika Univerziteta u Visbadenu da me otpuste. Zloupotreba i ponižavanje Univerziteta u Beogradu nije ništa novo u našoj politici i nažalost politika je za ovo potčinjavanje i ponižavanje uvek pronalazila (ili postavljala) izvršioce sa samog univerziteta.

Profesor Raša Karapandža podigao je veliku prašinu kad je pre četiri godine analizirao doktorat Siniše Malog i utvrdio da je falsifikat. Otvaranje ove teme napravilo je neprilike i Fakultetu organizacionih nauka i vlasti i aktuelnom gradonačelniku Beograda. Ali i otvorilo pitanje akademske čestitosti i nateralo akademsku zajednicu da se izjasni, ili da ćuti, što je takođe nekakvo „izjašnjavanje". Četiri godine kasnije ni ovaj ni drugi slični slučajevi nisu rešeni, ali je Karapandža, uz akademika Dušana Teodorovića i dr Milovana Šuvakova, pokrenuo peticiju sa zahtevom da se poštuje akademska čestitost i da se ne dodeli doktorska titula za plagirani doktorat. Sve ovo može se smatrati borbom za krucijalni interes Srbije, a to je kredibilitet visokog obrazovanja.


Kako ste se uopšte odlučili da proverite doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog?

Jedini razlog zašto sam odabrao da se bavim analizom doktorske teze baš Siniše Malog je taj što je on doktorirao na Univerzitetu u Beogradu. Ostali političari čije su doktorske teze dovedene u pitanje su doktorirali na po meni poprilično bizarnim institucijama. Uzmite na primer doktorsku tezu ministra Nebojše Stefanovića. On je svoju tezu napisao na srpskom, na ćirilici. Tako napisanu tezu su mu ocenili Korejac, Francuz i Mića Jovanović – čovek koji je lagao da je doktorirao na Londonskoj školi ekonomije (LSE). U tom konkretnom slučaju potpuno je jasno da dva od tri člana nisu mogli ni da pročitaju tezu gospodina Stefanovića, dok za trećeg člana komisije nije uopšte jasno da li ima doktorsku titulu koja je preduslov za učestvovanje u takvim komisijama u Srbiji. Nakon toga, postaje besmisleno svako čitanje i analiza bilo koje teze „odbranjene" na Univerzitetu Megatrend/Džon Nezbit/ kako god da se danas zove, jer teze tamo ne čitaju ni članovi komisije koji te teze ocenjuju.


Na koji način ste proveravali tezu Siniše Malog i do kojih zaključaka ste došli?

Analiza i dokumentovanje plagijata je složen proces koji se sastoji iz više koraka: prvo, standardnim softverskim rešenjem TurnitIn analizira se ceo tekst teze i dokumentuje koje su rečenice u toj tezi identične sa bilo kojim tekstom u velikoj bazi naučnih radova, knjiga i veb-sajtova. Potom, ukoliko TurnitIn software ukaže da je Siniša Mali na primer kopirao tekst iz knjige profesora Begovića, Živkovića i Mijatovića, potrebno je proveriti datum objavljivanja te knjige, kako bismo bili sigurni da nisu ti autori tekst kopirali od Siniše Malog, a ne Siniša Mali od njih, kao što sumnjamo. Ovu proveru je potrebno uraditi za svaki tekst na koji se potencijalno sumnja da je izvor iz koga je Siniša Mali kopirao.

U mojoj analizi doktorata Siniše Maloga predstavio sam dokaze da je on ne samo kopirao tekst, već i doslovce prevodio sa engleskog jezika iz doktorske teze dr Hajlemarijama o privatizacijama u Eritreji. Ovakve doslovne prevode, softversko rešenje TurnitIn neće pronaći. Takva doslovna prevođenja se obično pronalaze čitanjem radova koji se sa radom koji se analizira poklapaju u tome koje radove citiraju. Npr. TurnitIn će pronaći da je Siniša Mali citirao više radova koje je citirao i dr Hajlemarijam. Potom je potrebno pročitati doktorsku tezu Siniše Malog i doktorsku tezu dr Hajlemarijama i onda „ručno" pronaći doslovce prevedene delove ukoliko postoje.

Pošto je optužba za plagijat veoma ozbiljna optužba, sve ovo treba dokumentovati i obezbediti da rezultati te analize budu dostupni i proverljivi javnosti ne samo u trenutku analize, već i nakon mnogo godina. Da bi se to postiglo, nije dovoljno objaviti tekst i staviti rezultate analize na raspolaganje javnosti. Potrebno je i snimiti sve izvore iz kojih je Siniša Mali kopirao tekst i to na način koji je objektivan i svima dostupan. Na primer, ako je Siniša Mali kopirao tekst sa veb-sajta Privredne komore, nakon nekoliko godina Privredna komora svojom voljom ili pod pritiskom može da izmeni sadržaje na svom sajtu. Zato je bilo neophodno sve veb-sajtove sa kojih je Siniša Mali kopirao tekst snimiti koristeći Wayback machine – veb-sajt koji služi za snimanje istorije interneta. Taj sajt sačuva veb-stranicu koja mu se zada i zapiše vreme kada je ta stranica snimljena.



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

2 komentara

  • Uros

    Hrabro profesore! Samo hrabro i jako!

  • Uros

    Hrabro profesore! Samo hrabro i jako!