Umesto hemije – kompost u zemljište

Korišćenjem komposta za đubrenje bašti izbegava se upotreba i pesticida i veštačkih đubriva. Kompostiranjem se smanjuje količina otpada koji nastaje ne samo u poljoprivredi, a njegovom upotrebom potiskujemo patogene i jačamo imunitet biljaka, kaže Vesna Jevtić, profesorka engleskog jezika u Šestoj beogradskoj gimnaziji i eko- aktivistkinja.

Kompost se pravi od „zelenog“ otpada iz kuće (azotni deo) i smeđeg otpada (ugljenični deo).

Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog
od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina…

Slažu se naizmenično u odnosu 2:1 smeđeg u odnosu na zeleni otpad, u zatvorenu posudu koja ima bočne rupice za protok vazduha, po potrebi zalivaju se vodom i povremeno promešaju, objašnjava ona.

U kompost ne sme da se stavljaju namirnice životinjskog porekla, niti ostaci začinjene hrane, borove iglice i lišće od oraha.

„Izgleda da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Plastika je, po novim naučnim istraživanjima, pronađena u ljudskoj placenti, a površinski sloj zemlje je istanjen i ispošćen. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, baca se bez kriterijuma, zbog čega razne vrste otpada koje bi mogle da se recikliraju završe na deponiji“, kaže Vesna Jevtić.

Zapanjujuća je činjenica da se u Srbiji, kako ona ukazuje, baci oko 80 kilograma hrane godišnje po stanovniku.

Kako da se kompostira u stanu?

„Kompostiranje u stanu, tačnije, na terasi, proces je koji urbanog čoveka ispunjava i vraća prirodi. Iako je vrlo jednostavno, može da zahteva dodatnu pažnju leti. Zbog toplote, a i veće količine zelenog otpada, na primer, kore od lubenice, kompost će biti veoma vlažan, ispuštaće veću količinu tzv. „kompostnog čaja“, zbog čega svaki kućni improvizovani komposter treba da ima podmetač, dok se vlaga u kompostu rešava dodavanjem veće količine „smeđeg“ materijala“, kazala je eko-aktivistkinja.

NEODGOVORNO UPRAVLJANJE RUDARSKIM OTPADOM: BEZ DOZVOLE RADI 20 OPERATERA

To može biti karton (ambalaža, rolne od toalet papira i ubrusa, osušene kesice od čaja i filter papiri od kafe) koji se iscepka na sitne deliće i dobro se prekrije kompost, ili suvo lišće od biljaka koje se gaji na terasi, dok je najefektnija piljevina.

Foto: Privatna arhiva

U školi u kojoj je ranije radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom “Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) njen tim je napravio tri kompostera. Dobijeni humus iz školskih kompostera koristi se za uređenje školskog dvorišta.

Vršac prvi grad u Srbiji koji ima Eko teretanu