Gde je najveći minimalac na svetu?
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Sladoled i đelato, da li je to ista poslastica? Godinama se svakog leta vodi rasprava na društvenim mrežama da li je „đelato“ samo italijanski naziv za hladnu poslasticu, ili ipak postoji razlika i u recepturi.
Beograd ima nekoliko đelaterija i stručnjaci za sladoled kažu da to nisu sladoledžinice.
Iako i jedni i drugi ugostitelji prave poslastice sa istom namenom – osveženje i rashlađenje tokom letnjih dana – u pitanju su ipak različiti proizvodi.
Mladen Stojsavljević godinama proizvodi đelato, a zanat je naučio u Italiji, od porodice koja ga tradicionalno pravi decenijama.
Za Novu ekonomiju tvrdi da je razlika između sladoleda i đelata „očigledna“.
„Recimo, u količini mlečne masti. Đelato ima od šest do devet posto masti, dok sladoled ima manje. Takođe, procenat vazduha u đelatu ne sme da bude veći od 20 odsto. Kod, da kažem, običnog sladoleda taj procenat može da bude i sto odsto. A što manje vazduha, to puniji i kremastiji ukus.“
Mladen kaže da se u Italiji priprema zakon koji obavezuje proizvođače da ukoliko njihov slatikiš ima više vazduha od propisanog – proizvod ne smeju da nazivaju đelatom.
„Vidimo i kod nas na ambalaži proizvoda razliku jer su i naši proizvođači u obavezi da naznače koliko je proizvod težak, u mililitrima i gramima. Tu vidimo koliko vazduha ima u sladoledu, (da može da ima) 500 grama na 250 mililitara“, objašnjava Stojsavljević.
Naš sagovornik kaže da postoji i druge brojne razlike, pre svega u načinu proizvodnje, ali i procesu pripreme baze.
Nešto sasvim treće, što većina takođe krsti kao sladoled, jeste sorbe. Reč je o najstarijoj osvežavajućoj poslastici na svetu u kojoj nema mleka, već sirupa i sitnog leda, a potiče još od 350. godine p.n.e. a u toplim letnjim danima njime su se osvežavali Persijanci i Grci.
Sladoled kakav poznajemo i konzumiramo danas, nastao je tek polovinom 20. veka.
Danas je svetski dan sladoleda – Kako je nastala ledena poslastica
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Izgledi za zaradu tokom života su nešto na šta većina od nas obraća pažnju pri izboru buduće profesije. Kao i kod nas, u Americi se gleda buduća finansijska korist od diplome. Iako Amerikanci mogu naći odlič...
Visoke cene osnovnih životnih troškova mogu drastično uticati na kvalitet života u nekoj državi - činjenica sa kojom su se Srbi i više nego upoznali u proteklih par godina. Od troškova stanovanja do cena nam...
Cene u Beogradu su u neprestanom porastu, te ne čudi činjenica da građani Srbije u poslednje vreme mnogo više razmatraju život u unutrašnjosti. Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE