Sladoled i đelato, da li je to ista poslastica? Godinama se svakog leta vodi rasprava na društvenim mrežama da li je „đelato“ samo italijanski naziv za hladnu poslasticu, ili ipak postoji razlika i u recepturi.
Beograd ima nekoliko đelaterija i stručnjaci za sladoled kažu da to nisu sladoledžinice.
Iako i jedni i drugi ugostitelji prave poslastice sa istom namenom – osveženje i rashlađenje tokom letnjih dana – u pitanju su ipak različiti proizvodi.
Mladen Stojsavljević godinama proizvodi đelato, a zanat je naučio u Italiji, od porodice koja ga tradicionalno pravi decenijama.
Za Novu ekonomiju tvrdi da je razlika između sladoleda i đelata „očigledna“.
Foto: Paola Felix Meza
„Recimo, u količini mlečne masti. Đelato ima od šest do devet posto masti, dok sladoled ima manje. Takođe, procenat vazduha u đelatu ne sme da bude veći od 20 odsto. Kod, da kažem, običnog sladoleda taj procenat može da bude i sto odsto. A što manje vazduha, to puniji i kremastiji ukus.“
Mladen kaže da se u Italiji priprema zakon koji obavezuje proizvođače da ukoliko njihov slatikiš ima više vazduha od propisanog – proizvod ne smeju da nazivaju đelatom.
„Vidimo i kod nas na ambalaži proizvoda razliku jer su i naši proizvođači u obavezi da naznače koliko je proizvod težak, u mililitrima i gramima. Tu vidimo koliko vazduha ima u sladoledu, (da može da ima) 500 grama na 250 mililitara“, objašnjava Stojsavljević.
Naš sagovornik kaže da postoji i druge brojne razlike, pre svega u načinu proizvodnje, ali i procesu pripreme baze.
Nešto sasvim treće, što većina takođe krsti kao sladoled, jeste sorbe. Reč je o najstarijoj osvežavajućoj poslastici na svetu u kojoj nema mleka, već sirupa i sitnog leda, a potiče još od 350. godine p.n.e. a u toplim letnjim danima njime su se osvežavali Persijanci i Grci.
Sladoled kakav poznajemo i konzumiramo danas, nastao je tek polovinom 20. veka.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Rezultati studije koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Norstat pokazali su da higijenske prakse u prehrambenoj industriji i nisu toliko striktne koliko se pretpostavlja, što predstavlja rizik z...
Skočila je inflacija i sa njom i kvadrat stana, troškovi rastu, a korpe nam sve praznije. Kućni budžet je već odavno tanak i sad je vreme da postanemo kreativni sa štednjom.Danas se putem jednostavne pre...
Proleće je vreme kada priroda kreće iz početka, a s njom i mi – obnavljamo svoj prostor, planiramo odmore, razmišljamo o većim kupovinama koje smo odlagali tokom hladnijih meseci. Ovo godišnje doba donosi sa...
Mnogi žele da putuju što zelenije, odnosno održivije, ali im nije najjasnije kako to da urade, niti šta se tačno podrazumeva pod održivim turizmom. Održivost kao pojam se sve češće spominje, pa i koristi, ta...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVEОбавештења
