Danas je svetski dan sladoleda – Kako je nastala ledena poslastica

Danas je Svetski dan sladoleda koji se zvanično proslavlja od 1984. godine. Američki predsednik Ronald Regan proglasio je te godine jul za mesec sladoleda, a 18. jul za Međunardoni dan sladoleda. Tek tada. Jer, sladoled postoji milenijumima.

Smatra se da je nastao u drevnoj Kini, ali se ova poslastica menjala tokom istorije. Sladoled kakav danas konzumiramo, pravi se tek od polovine 20. veka. I u Persiji oko 350 godine p.n.e. se konzumirala poslastica od leda i sirupa (šerbe ili sorbe) koji se pravio od trešnje ili dinje, lubenice… Stigao je i do stare Grčke, a hladni napitak služio se i na dvoru rimskog cara Nerona.

Istorijski podaci govore da su Arapi tokom osvajanja Evrope naučili Sicilijance da prave sladoled. Italija se smatra evropskom kolevkom sladoleda. Tu nastaje prvi endometričkom metodom napravljen sladoled – sa dodatim mlekom i pavlakom. Taj recept se tokom 17. veka širi Italijom, ali i Evropom. Ubrzo je stigao na francuski, a potom i na engleski dvor. Čarls II bio je oduševljen sladoledom, a legenda kaže da se kuvaru dobro plaćao kako bi recept ostala strogo čuvana tajna. Kada je svrgnut s trona, recept za sladoled više nije bio tajna.

                                                                             Foto: Pexels

Potreba za ledom bila je velika, a u 17. veku se proizvodnja leda industrijalizuje. Pronalaze se i načini da se led što duže održi. Početkom 19. veka u Napulju je bilo preko 40 vlasnika „ledenih kuća“ odnosno registrovanih trgovaca ledom u letnjim mesecima.

U Sjedinjene Američke Države sladoled stiže u 18. veku, a legenda kaže da je Džordž Vašington za jedno leto potrošio sadašnjih nekoliko desetina hiljada dolara na sladoled. Njujorčanka Nensi Džonson patentirala je prvu mašinu za pravljenje sladoleda sredinom 18. veka, a taj princip rada koriste i mašine danas. Od tada, sladoled postaje jeftiniji i dostupniji.

Ipak, s pojavom frižidera i rashladnih komora kreće prava ekspanzija u prodaji sladoleda kakva traje do danas. Od sedamdesetih godina 20. veka ledena poslastica prvi put dobija ime – ice cream, a kod nas – sladoled.

Prvi kornet napravio je Italo Marćioni 1924. u Njujorku. Deceniju kasnije, Kris Nelson iz Ajove patentira sladoled na štapiću.

                                                                       Foto: Pexels

Prema istraživanjima „Food channel-a“, najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanila (29%), a drugo mesto zauzela je čokolada sa 8.9 % glasova ispitanika.