Šta donosi smanjenje naknade za ispuštanje otpadnih voda

Vlada Srbije planira da smanji naknadu koja se plaća za ispuštanje neprečišćenih, otpadnih voda, sa 25 na 0,025 dinara po kubiku te vode. Stručnjaci smatraju da ta namera nije u interesu zdravlja građana Srbije, reke i potoci ostaće zagađeni, a oni koji tu naknadu nisu ni do sada plaćali, biće bogatiji.

To je još jedno u nizu razaranje sistemskih pravila i zakona u oblasti zaštite naših voda koje su već definitivno toliko ugrožene i toliko napadnute, ocenjuje za Novu ekonomiju hidrogeolog i član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Branislav Božović Denis.

„To je i dalje ušteda, nabacivanje, ne samo subvencija za dolazak stranih investitora, nego nabacivanje novca već obogaćenim ljudima koji to nisu ni plaćali, kao što mnogi ne plaćaju ni ogromni porez, a narod i dalje jure po ulicama da plati najminimalniji porez i oduzimaju im imanja, tako i ovde, već ne plaćaju, a onda im smanjuju još više, ne moraju da se plaše, ako plaćaju onda će plaćati 1.000 puta manje“, kaže Božović.

Prema njegovom rečima, to je nedopustivo i predstavlja samo bogaćenje određenih ljudi.

„Ako ikad dođe Evropska unija ili kombinacija državnog uređivanja u oblasti ekologije i ekonomije, ono što je u normalnim zemljmama normalno u oblasti vode, mi ćemo toga morati da se prihvatimo“, dodaje Božović.

Ipak, kako naglašava, tada će biti kasno jer će oni koji su bogati već moći da prihvate određene sisteme za koje se pripremaju, a zagađene vode se ispuštaju već decenijama.

„Ne zna se promena hemije, promena svega i kako će se onda te vode prečišćavati, nikako, u ekologiji ne postoji razblaživanje, to su samo priče i laži. U ekologiji ne postoji razblaživanje otrova i materija koje ugrožavaju i uništavaju vode„, objašnjava Božović.

Prema njegovim rečima, nije tačno da velike vode poput reka Dunava i Save mogu da prime veliko zagađenje.

„To nije tačno, to se taloži u sedimentu, to ulazi u životinje, ekosistem. Pre 40 godina kada je puklo jalovište u Majdanpeku, mi smo radili ispitivanja nakon nekoliko godina (od tog incidenta) i onog vodenog i onog zemaljskog (životinja u vodi i onih koje žive pored vode). Mi smo u želucu žaba, riba, krtica tačno utvrđivali kada je došlo do zagađenja, to uđe u genetički kod, svi su bolesni i onda se deca igraju sa tim i jedu to“, kaže Božović.

Kako napominje, u vezi sa ispuštanjem zagađenih voda zagađena voda neće samo „protrčati“ rekom.

Prečišćavamo samo četvrtinu otpadnih voda

„Kome će da protrči, kod komšije? To je primitivizam, to nije neznanje, to je drskost i nasilje prema drugim ljudima i narodima koji oko nas žive. Drugi imaju za otpadne vode, a mi nemamo, a imamo za stadion, a nemamo za prečišćavanje otpadnih voda“, ocenjuje sagovornik Nove ekonomije.

Božović smatra i da će oni koji vode državu čak i one male pare koje dobiju od naknade za otpadne vode, umesto u njihovo prečišćavanje, zapravo usmeriti u neke druge projekte.

„Oni će to usmeriti u izgradnju nekih besmislenih projekata, a pri tome bolnice se raspadaju, to su stvari u koje se ‘uvija’ ogromna laž, ljudi ne mogu da se leče. To se odnosi i na vode koje koristimo i koje pijemo“, dodaje sagovornik našeg portala.

On je naveo i primer Ratnog ostrva, odnosno Lida u Zemunu, gde se postavlja vojni pontonski most kako bi građani lakše prešli reku i došli do njega.

„Pored samog početka mosta, sa zemunske strane nalazi se najveća pumpa u zemunskom kanalizacionom sistemu gde se ispuštaju fekalne i ostale vode u taj rukavac, onda se pregrađuje pontonskim mostom i sprečava se da to otiče. Već posle 200, 300 metara je kupalište Lido, na njemu se kupaju deca, ljudi, to je besmisleno, ali se radi“, kaže Božović.

Pri tome se, kako napominje, dozvoljava bacanje svega i svačega u Savu i Dunav i u sve naše reke. Božović, koji je nekada bio i sekretar za ekologiju u upravi Grada Beograda, podseća i da Srbija ima mali procenat domicilnih, odnosno sopstvenih voda, reka i potoka.

„Nama su 92 odsto vode koje nisu domicilne, izlivanje tih voda je i u Čačku, Kraljevu, Novom Pazaru, Sjenici, a zarade su ogromne ako se ne plaćaju porezi, a  na bazi poreza tih moćnika koji su bliski vlasti i koji ne plaćaju te poreze, oni su postali milijarderi zbog toga“, smatra nbaš sagovornik.

On kaže da je to što on govori u vezi sa otpadnim politika, kao i da to mora biti politika.

„Nečovečno je ljude ubeđivati da to ne mogu da plaćaju, niko ne razmišlja o tome šta narod jede, u kakvim rekama i potocima se kupaju njihova deca, životinjama koje žive u dvorištima i rekama. Posle se čudimo zašto su se ljudi porazboljevali i nema lečenja za te opasne bolesti koje nastupaju, od raznoraznih, sasvim novih hemijskih, zatim novih hemijskih, bioloških sadržaja, hormonskih i svega toga“, kaže Božović.

Prema ranije prikupljenim podacima, Srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode, a prečišćava se samo četvrtina otpadnih voda.

Srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode