Jelena Miletić, vlasnica preduzetničke radionice za proizvodnju ajvara „Zavičaj u tegli“ iz Medveđe članica je mreže socijalne franšize „Bio Idea“ za proizvodnju sapuna i prirodne kozmetike, čija se proizvodnja očekuje u novembru. Sapuni će se praviti od biljnih ulja uz dodatak mlevene paprike koja ostane iz proizvodnje ajvara.
„Upoznala sam se sa radom socijalne franšize „Bio Idea sapuni“ na Beogradskom sajmu ekologije i prepoznala sam priliku za diversifikaciju moje proizvodnje preko proizvoda prirodne kozmetike i sapuna. Socijalna franšiza je mreža ženskih radionica za proizvodnju sapuna, u kojima se održavaju besplatne obuke članicama, pomaže ženama u opremanju proizvodnih prostora i nabavci sirovina, kao i u plasmanu proizvoda“, kaže ona.
Sapuni se prave od biljnih ulja na tradicionalan način prema recepturi socijalne franšize, koja ima zaštićeni žig „Bio Idea sapuna“. Posebno je zanimljivo da se filtriranjem kroz zeolit od upotrebljenog jestivog ulja dobija dodatna sirovina (ulje) za ove sapune. Sapuni se suše nakon izlivanja u kalupe, kako ona kaže, da bi postigli odgovarajuću pH vrednost.
Karakteristično je za ove sapune da se u jednoj fazi proizvodnje dodaje sušena i mlevena paprika od ostataka iz proizvodnje ajvara.
„Očekuje se da će proizvodnja početi u novembru“, kaže Miletić.
Projekat „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“, koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom podržao je konzorcijum koji se bavi proizvodnjom.
Konzorcijum čine socijalno preduzeće BIO IDEA sapuni, Institut za opštu i fizičku hemiju, Fakultet za preduzetništvo Union Nikola Tesla i preduzetnička radionica „Zavičaj u tegli“ iz Medveđe.
Konzorcijum je zapravo podržan da radi na projektu „Industrijska simbioza inovativna strategija za održivost poslovanja socijalnih preduzetnica“, kako bi se podigli kapaciteti žena u lokalnoj zajednici devastirane opštine Medveđa i omogućio razvoj socijalnog zelenog preduzetništva.
„U našoj radionici planiramo da preradimo 14 tona paprike, tako da ćemo i ostatke iskoristiti u našoj novoj radionici za proizvodnju bio sapuna i prirodne kozmetike“, kaže ona.
Jablanički kraj ima mnogo proizvođača ajvara, a prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na osnovu prodaje iz ovog kraja, kako ona kaže, ostaje oko 21 hiljada tona bio-otpada koji završava na divljim deponijama.
Naš cilj je, kako ona kaže, da skrenu pažnju na mogućnosti iskorišćavanja ovog bio-otpada u malim proizvodnjama.
Ekonomska klima u Srbiji: Ko se smrzava, koga greje sunce?