Ekonomska klima u Srbiji: Ko se smrzava, koga greje sunce?

Ekonomska klima u Srbiji se pogoršava, indeks ekonomske klime (ESI) u Srbiji niži je u četvrtom kvartalu 2022. godine i iznosio je 91,4, što je nastavak opadajućeg trenda. U odnosu na prethodni kvartal u padu je 1,3 procentna poena, što je za dodatnih 1,1 procentnih poena ispod proseka 2020. godine, koju je obeležila pandemija, navodi se u publikaciji Trendovi Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Takođe, indeks ekonomske klime zaostaje za prosekom iz pretpandemijske, 2019. godine za čak 21,1 procenti poen (112,5).

Ovakav trend ekonomskih očekivanja u skladu je sa očekivanim usporavanjem  privredne aktivnosti usled geopolitičkih tenzija.

„Nevreme“ u sektoru potrošnje

Indeks ekonomskih prilika, pre svega, pokazuje nagli pad očekivanja u sektoru potrošnje, za 4,9 procentnih poena, a zatim i prerađivačkoj industriji 0,6 procentnih poena, dok rastu očekivanja u sektoru usluga za dva procentna poena i građevinarstva 4,6 procentnih poena.

U sektoru trgovine na malo već treći kvartal zaredom nema promena.

TRGOVINA POGURALA BDP, PODBACILI POLJOPRIVREDA I GRAĐEVINA

Indeks ekonomske klime (Economic Sentiment Indicator – ESI) predstavlja indikator stavova proizvođača i potrošača o ekonomskim kretanjima i ekonomskoj stabilnosti. Ovaj indikator, kako piše u publikaciji RZS, često se koristi za procenu ekonomske situacije, za kratkoročne prognoze, u naučne i analitičke svrhe, kao i za međunarodna poređenja i kreiranje ekonomskih politika.

„Sunce sija, trava miriše…“

Semafor ekonomske klime pokazuje da se u fazi recesije nalazi jedino sektor potrošnje, što ukazuje na negativan trend očekivanja među potrošačima.

Kad se pogledaju drugi sektori, „sunce sija“ u sektoru usluga, koje  ulazi u fazu ekonomskog rasta, uz klimu koja beleži tendenciju poboljšanja.

U fazi oporavka nalazi se sektor građevinarstva, dok sektor trgovine na malo i prerađivačka industrija stagniraju, objavio je RZS.

Indeks ekonomske klime, koji je razvio Generalni direktorat za privredu i finansije Evropske komisije (DG ECFIN), dobija se na osnovu pet različitih istraživanja proizvođača i potrošača, čiji stavovi daju pouzdane naznake ekonomskih kretanja, a na osnovu kojih su kreirani indikatori poverenja.

Manje izdatih građevinskih dozvola u januaru, cena kvadrata dramatično veća