Mala i srednja preduzeća, zanemareni motor srpske privrede

Mala i srednja preduzeća (MSP) su nosioci najvećeg dela domaće privrede, kreiraju 60 odsto dodate vrednosti, 66 odsto zaposlenosti i učestvuju sa 45 odsto u ukupnom izvozu. Ipak, domaći MSP sektor ne uživa nivo pažnje i podrške kao velika preduzeća. Zbog toga je neophodno da se MSP stave u centar razvojnih politika, glavni je zaključak panel diskusije Vreme je za MSP, koju su zajedno organizovali CEVES i Privredna komora Srbije.

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) već više od dve godine vodi dijalog sa ključnim srpskim preduzetnicima o potrebama razvoja srpske privrede radi prepoznavanja i pokretanja inicijativa koje će doprineti ostvarivanju ove vizije do 2030. godine.

„Potreban je fokus države, ali i društva, na izgradnji podsticajnog privrednog ambijenta, te prestanka prakse kojom se MSP, administrativno i na druge načine, diskriminišu u odnosu na velika preduzeća. U svojim politikama i finansijskim resursima, odnos između pažnje koja se posvećuje MSP i velikim preduzećima mora da se ujednači, a u skladu sa dobrom praksom EU“, izjavio je Nemanja Šormaz, direktor CEVES-a, tokom uvodnog dela panela, naglašavajući da će CEVES zajedno sa drugim partnerima nastaviti da se zalaže za inicijative koje su identifikovane od strane MSP.

POLA SRBIJE RADI U SKRIVENIM ŠAMPIONIMA

Iako u drugom planu naspram stranih direktnih investicija (SDI) i velikih državnih i javnih sistema, MSP pokazuju kontinuirani rastući kapacitet i snagu da odigraju ključnu ulogu za dalji razvoj Srbije.

Uprkos nedovoljno podsticajnom ambijentu, broj mikro, malih i srednjih preduzeća u periodu 2015–2020 povećao se za više od 78.000 (od čega 10.600 čine nova privredna društva), broj zaposlenih veći je za 163.742 (20,4 odsto).

„Naš zadatak je da pomognemo upravo malima i onima koji nemaju svoje interne resurse jer upravo je njima potrebna najveća podrška organizacija. Ovo je jedan posao koji mora da ima široki front aktivista koji pomažu, koji skreću pažnju na probleme s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća“ – poručio je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Kao jednu od veoma značajnih prepreka za ubrzanje rasta i produktivnosti MSP, učesnici diskusije su identifikovali to što MSP nisu izuzeta od poreza na dobit na investicije kao što je to slučaj sa velikim preduzećima a – uglavnom iz stranih direktnih investicija – kao i nepostojanje adekvatne institucionalne podrške u međunarodnim finansijskim transakcijama (osiguranje izvoza, garancije) što je praksa u drugim zemljama Evrope i u regionu.

Dušan Šuvaković, vlasnik i direktor preduzeća DMV Kontrolni sistemi iz Niša osvrnuo se na pitanje poreskog kredita, rekavši da većina MSP ne može da pređe prag od pola miliona evra ulaganja i 200 zaposlenih koji je neophodan za ovu meru, te da bi bilo dobro da se ovaj mehanizam redefiniše tako da obuhvati i domaća mala i srednja preduzeća, kao što je to bio slučaj do 2013. godine.

OKO 40 ODSTO FIMRI OČEKUJE RAST PRIHODA, POKAZUJE PREDUZETNIČKI BAROMETAR

Imajući u vidu da je u toku javna rasprava o novom zakonu o planiranju i izgradnji, on je istakao da je potrebno da se uredi upravljanje starim industrijskim kompleksima.

Panelisti su se složili da mala i srednja preduzeća čine okosnicu domaće privrede, te da imaju nemerljiv doprinos i za izvoz Srbije i za zapošljavanje, posebno u sredinama do kojih strane firme nemaju interes da dođu čime snažno doprinose smanjenju nejednakosti i depopulacije Srbije.

U Brošuri koju je uradio CEVES „Srbija 2030: Da MSP izbiju u prvi plan“, navodi se da mala i srednja preduzeća čine kičmu privrede u Srbiji kao i u drugim zemljama i da je učešće MSP u proizvodnji poslovnog sektora bez poljoprivrede 60 odsto ili 14 milijardi evra. MSP učestvuju 40 odsto u robnom izvozu (6,5 milijardi evra).

PKS objavila Deklaraciju o zelenoj transformaciji