Zračenje iz solarnih elektrana nije opasno i slično je zračenju iz kućnih električnih uređaja, tvrdi Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To potvrđuje 25.000 naučnih radova koji su objavljeni u protekle tri decenije.
Tvrdnje da solarne elektrane izazivaju rak zapravo se međusobno drastično razlikuju, prenosi portal Klima 101.
Kako se podseća, neke se odnose konkretno na zračenja tokom normalnog rada elektrana, druge na sastav solarnih panela i kancerogenih materijala koji se koriste u njihovoj proizvodnji, dok treće govore o kancerogenim kontaminacijama prilikom odlaganja iskorišćenih (starih) panela.
U vezi sa zračenjem, tu je odgovor najjednostavniji, solarne elektrane emituju elektromagnetno zračenje niskih frekvencija, kao i svi drugi električni uređaji, uključujući i frižidere i mobilne telefone.
Kako navodi SZO, ne postoje dokazi da izloženost elektromagnetnom zračenju niskih frekvencija ima ikakve negativne posledice po ljudsko zdravlje, a u pitanju je detaljno istraženo polje u medicini, sa ocenom koja je doneta nakon više od 25.000 naučnih radova objavljenih tokom perioda od 30 godina.
„Mada neki smatraju da je neophodno izvršiti još istraživanja, naučno znanje o ovoj oblasti je sada opširnije nego za većinu hemikalija“, piše SZO.
Solarni paneli za sada isplativi samo većim potrošačima
Solarni paneli i kancerogene materije
Međutim, u vezi sa kancerogenim materijalima, pitanje je nešto složenije.
Neki solarni paneli sadrže kadmijum, ali u pitanju je manje od pet odsto panela koji se ugrađuju danas.
Grubo rečeno, fotonaponske solarne ćelije mogu se podeliti u dve grupe, u zavisnosti od toga kakav materijal se koristi za apsorpciju Sunčeve svetlosti: one koje su zasnovane isključivo na silicijumu kao poluprovodniku, i one koje su zasnovane na tehnologiji tzv. tankog filma, a koje koriste materijale kao što je kadmijum-telurid.
Pošto se silicijum u solarnom panelu može u toku proizvodnje kristalizovati na različite načine, često se govori o tri različite vrste panela: one zasnovane na monokristalnom silicijumu, one zasnovane na polikristalnom silicijumu, i na panele tankog filma.
Silicijum je sasvim bezopasan po ljude – uostalom, u pitanju je prirodni i gotovo sveprisutni element koji je osnovni sastojak peska, stakla i mnogobrojnih i naširoko korišćenih silikata, a takođe je i drugi najzastupljeniji element na Zemlji, posle kiseonika.
To znači da, kada govorimo o prisustvu potencijalno kancerogenih materijala u solarnim panelima, mi zapravo govorimo samo o jednoj vrsti solarnih panela, a to su solarni paneli zasnovani na tehnologiji tankog filma.
Štaviše, u pitanju su solarni paneli čiji je udeo u ukupnoj globalnoj proizvodnji u drastičnom padu u odnosu na period pre desetak godina: danas, solarni paneli tankog filma, koji su većinom zasnovani na kadmijum-teluridu, čine svega pet odsto globalnih instalacija.
Sudeći po ponašanju tržišta solarnih panela poslednjih godina, ova brojka ne deluje kao da će rasti, a glavni proponent ove tehnologije je već godinama jedna američka kompanija – First Solar.
Tokom svog celokupnog životnog veka, solarna elektrana koja koristi kadmijum emituje stotinama puta manje kadmijuma nego jedna termoelektrana tipičnim radom.
Međutim, iako paneli koji koriste kadmijum-telurid čine mali deo ukupne globalnog solara, svejedno je važno odgovoriti na pitanje – da li su ovakvi solarni paneli štetni po ljudsko zdravlje, i u kojoj meri? Uostalom, kadmijum jeste kancerogen, i njegove koncentracije u vazduhu, vodi i zemljištu se kontrolišu na različite načine širom sveta.
Iskustva građana koji su ugradili solarne panele i postali „prozjumeri“
Pojašnjenje slike na osnovu istraživanja
Postoje relativno detaljna istraživanja zdravstvenih posledica kadmijuma u solarnim panelima. Kako govori jedno ključno istraživanje objavljeno pre 20 godina, emisije kadmijuma iz celokupnog životnog veka solarne ćelije zasnovane na kadmijum-teluridu (što podrazumeva celokupan proces proizvodnje ćelije) su oko 0,02 grama kadmijuma po gigavat-času proizvedene električne energije.
Ovakve brojke nam same po sebi ne znače mnogo – ali daju daleko jasniju sliku kada se uporede sa ugljem kao energentom. Naime, kadmijum se prirodno nalazi u tragovima u uglju: u zavisnosti od tipa uglja, između 0,1 i 3 mg kadmijuma po kilogramu uglja.
Oko 1.800 domaćinstava postavilo solarne panele
Kadmijum u termoelektranama
Prilikom sagorevanja uglja u termoelektranama, kadmijum se emituje zajedno sa drugim štetnim materijama, a istraživanja sprovedena u SAD pokazala su da se na ovaj način emituje čak oko 140 g kadmijuma po gigavat-času proizvedene energije. Drugim rečima, u pitanju je razlika od više redova veličina (140 g naspram 0,02 g kod solarne energije).
Jedan potencijalan rizik je emisija kadmijuma u slučaju vatre, međutim i u tom slučaju izrazito je mala verovatnoća da može doći do kontaminacije okoline. Naime, tipične temperature koje može dostići otvorena vatra (npr. na krovovima kuća) je između 800 i 900 °C, dok je tačka topljenja kadmijum-telurida 1041 °C, a njegovo isparavanje počinje na temperaturi od 1050 °C.
Čak i u slučaju intenzivnijih požara, kadmijum-telurid se u solarnom panelu nalazi između staklenih ploča, koje bi pri tako visokim temperaturama, u rastopljenoj formi, napravile svojevrsnu zaštitu i sprečile da se kadmijum emituje u obliku gasa.
EU će teško do solarne energije bez kineske tehnologije