Prognoze za poreske prihode federalnje Vlade Sjedinjenih Američkih Država su se znatno pogoršali u poslednjih nekoliko meseci, između ostalog i zbog promena na globalnom tržištu obveznica. Upravo zbog rasta dugoročnih kamatnih stopa, Vlada SAD će na otplatu kamata u narednim godinama potrošiti mnogo više nego što je projektovano, prenosi portal Axios.
Ako trenutne kamagtne stope ostanu visoke i fiskalna politika bude u skladu sa trenutnim predviđanjima, troškovi servisiranja dugova će premašiti vojni budžet SAD za 2025. godinu, kao i sfredstva namenjena za zdravstvo, odnosno Medicare program za 2026. godinu.
Ove godine potrošnja na kamate u SAD je na putu da premaši 800 milijardi dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na cifru od 352 milijarde dolara iz 2021.
U 2026. državni neto trošak kamata dostigao bi rekordnih 3,3 odsto BDP-a (bruto domaćeg proizvoda).
Veće kamatne stope, kako se objašnjava, povećavaju teret starog duga, ali postepeno. Kako dugoročne hartije od vrednosti Američkog trezora koje su emitovane tokom perioda niskih kamatnih stopa (otprilike od 2008. do 2021. godine) postepeno dospevaju, vraćanje tog duga će biti skuplje.
Oko 207 milijardi dolara u državnim hartijama od vrednosti dospelo je samo ovog meseca, prvobitno izdatih 2021, 2020, 2018, 2016. i 2013. godine.
Njihova prosečna ponderisana kamatna stopa bila je 1,2 odsto.
Oni će biti zamenjeni novoemitovanim dugom u okvirima od pet odsto. Ista stvar je će se dešavati svakog meseca u godinama koje dolaze.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
Brisel planira da prisili kineske kompanije da prenesu svoju intelektualnu svojinu evropskim preduzećima kako bi mogle da dobiju subvencije EU, u okviru strožeg trgovinskog režima vezanog za čiste tehnologij...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
