Vesti iz zemlje

20.02.2023. 14:06

momentum.rs

Autor: Nenad Gujaničić

Kamate se godinama topile, depoziti ipak rasli

Foto: Paola Felix Meza

Depoziti u evrima u poslednjih pet-šest godina porasli su za više od 50 procenata uprkos sve nižoj ceni ovog novca koju banke plaćaju građanima. Jasno je da ova ekonomska nelogičnost ima jako utemeljenje u nerazvijenom domaćem tržištu kapitala i bankarskom lobiju i mogu li se posle toliko godina pojaviti sile koje će promeniti nezavidan položaj domaćih štediša, piše Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum Securities.

Pre samo petnaestak godina prosečni štediša nalazio se u kraljevskoj ulozi, ne sumnjajući ni najmanje da će tadašnje „zlatno doba“ deponenata veoma brzo iščeznuti, navodi Gujaničić u autorskom tekstu koji prenosimo Ima li „medenog meseca“ za štediše u Srbiji?

Više nego dinamičan rast kreditne aktivnosti u mladoj, tranzicionoj privredi gde je stanovništvo bilo željno svega i svačega doneo je veliku borbu banaka za depozite, a posledično i kamate koje su na svom vrhuncu dostizale nivo od 9-10 procenata. Ovaj Eldorado za štediše prekinula je svetska ekonomska kriza, a potom i gomila loših kredita koja se valjala po bilansima banaka koje su imale prečeg posla od brige za bazu deponenata.

Kamate su se polako topile dok je završni udarac došao sa svetskog tržišta kapitala u vidu praktično nultih kamata svetskih centralnih banaka što je potrajalo sve do prošlogodišnjeg razbuktavanja inflacije.

NARODNA BANKA: GRAĐANI SRBIJE SVE VIŠE ŠTEDE

Deponenti su u ovom potonjem periodu uglavnom nemo pratili dešavanja na tržištu, čak i ne oročavajući depozite pa se do prošle godine većina novca u bankama nalazila tamo tek radi puke sigurnosti. Naravno, izvesnih odliva je bilo, uglavnom od strane krupnih štediša i to na tržište nekretnina, što je obično poslednja destinacija na kojoj se završava svaki interes prosečnog štediše za plasman svoje ušteđevine.

Nizak nivo ekonomske i finansijske pismenosti deponente je uglavnom sprečavao da istražuju skromne alternative na domaćem finansijskom tržištu, dok je mnogima od njih u ružnom sećanju ostala uspomena na Beogradsku berzu i mnoštvo novca protraćenog u korporativnim aferama. Svetsko tržišta kapitala i njegove brojne alternative, pak, dugo će ostati nedokučiva kategorija prosečnom domaćem štediši.

KRIZA PRED VRATIMA, NOVAC U ŠTEDNJU

Nije da država nije pokušala da animira građane nudeći im sopstvene dužničke hartije, ali ad-hoc inicijative, bez jake kampanje, i u vremenima kada su generalni prinosi bili odveć niski nisu pobudile iole značajniji interes građana. Tako je plasman državnih štednih obveznica, denominovanih i u evrima i dinarima, krajem 2017. godine doživeo pravi fijasko.

Čak i skromna emisija ovih dužničkih hartija denominovanih u evrima od 80 miliona evra upisana je sa tek nešto preko 20 procenata dok su dinarske hartije zabeležile još i slabiju tražnju.

Ovome su svakako kumovale i tada aktuelne niske kamate koje su se kod hartija u evrima kretale od jedan odsto za dvogodišnju ročnost, do četiri odsto na deset godina.

Pet godina kasnije situacija je sasvim drugačija – država se dugoročno zadužuje na međunarodnom tržištu po stopama većim od šest procenata, dok su kamate na štednju stidljivo počele da se oporavljaju.

Obe ove okolnosti posledica su generalnog rasta kamata koji se promptno preneo na cenu našeg zaduživanja. No, za razliku od državnog duga čiju cenu svakodnevno određuje tržište odnosno svetski profesionalni investitori, cena depozita domaćih građana prilično je diskreciona kategorija usled inferiornog položaja deponenata.

I dok je državne obveznice denominovane u evrima sa dospećem 2027. godine moguće kupiti sa prinosom većim od šest procenata, deponenti u bankama na ovaj period mogu dobiti efektivnu kamatnu stopu od najviše tri odsto. Svako drugo tržište bi veoma brzo dovelo do arbitraže u ceni i približavanju ovih prinosa, ali ovde to nije slučaj ili barem neće biti u bližoj budućnosti.

Pre svega, zbog slabe edukovanosti deponenata, ali i koncepcije države kojoj je u prikupljanju kapitala mnogo jednostavnija korespondencija sa nekolicinom međunarodnih investicionih banaka nego li animiranje sopstvenih građana, zaključuje Gujaničić.

Štednja raste uprkos niskim kamatama

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.