Vesti iz zemlje

31.10.2022. 09:38

Nova ekonomija

Autor: Olivera Bojić

Štednja raste uprkos niskim kamatama

kartice i novac Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Ukupna štednja stanovništva povećana je za 592,3 miliona evra od početka ove godine, prema podacima NBS. Štednja stanovništva u Srbiji sveukupno iznosi 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna štednja 13,5 milijardi evra, a dinarska 87,3 milijarde dinara, na kraju avgusta ove godine, navodi Narodna banka Srbije, koja i ove godine obeležava Svetsku nedelju štednje, od 31. oktobra do 6. novembra.

Od devizne štednje najveći deo, oko 90 odsto (12,1 milijardi evra) odnosi se na štednju u evrima.

Prosečna kamatna stopa na štednju u dinarima, prema podacima NBS na kraju jula ove godine, iznosila je 3,14 odsto, dok je prosečna kamatna stopa na štednju evrima 1,32 odsto, koja je najzastupljenija strana valuta u kojoj se štedi.

Štedi se najviše na kraći rok

Posmatrano prema ročnosti, dominira kratkoročna štednja. Prema podacima NBS, dominira kratkoročna štednja (koja iznosi 68,5 milijardi dinara odnosno 78,4 odsto ukupne dinarske štednje), od čega se veći deo odnosi na depozite oročene na rokove do godinu dana (42,1 milijardi dinara), a manji deo na depozite po viđenju (26,4 milijardi dinara).

Na štednju koja je položena na rok duži od godinu dana, odnosi se 21,6 odsto dinarske štednje.

NARODNA BANKA: GRAĐANI SVE VIŠE ŠTEDE

U deviznoj štednji dominantno učešće ima kratkoročna štednja do godinu dana, koja prema podacima na kraju avgusta ove godine, u ukupnoj deviznoj štednji učestvuje sa oko 90 odsto.

NBS u odgovorima za Novu ekonomiju napominje da na atraktivnost štednje ne utiče samo visina kamatnih stopa, već i dodatne pogodnosti koje banke nude, kao što su mogućnost podizanja uloga bez gubitka ostvarene kamate.

U svakom slučaju, rast štednje koji se nastavlja i u periodima neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, rezultat je pre svega, ostvarene i očuvane stabilnosti finansijskog sistema i pokazatelj očuvanog poverenja u održanje ove stabilnosti od strane nadležnih institucija Srbije, kažu u NBS.

Kriza pred vratima, novac u štednju

„Zaoštravanje monetarnih uslova i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu. Posmatrano sa stanovišta inflacije, rast kamatnih stopa, kroz usporavanje inflacije, doprinosi očuvanju makroekonomske stabilnosti, očuvanju realnih prinosa, što takođe ide u prilog rastu štednje“, ukazuju u NBS.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.