Građani u proseku štede oko 6.000 dinara mesečno, najčešće u „slamarici“

Građani Srbije su tokom prošle godine mesečno uštedeli ili uložili u proseku 6.081 dinara, što je za 565 dinara više nego prošle godine, pokazalo je godišnje istraživanje Erste Grupe o štednim navikama građana Srbije, objavljenog povodom Svetskog dana štednje (31. oktobar).

Broj građana koji štede ili investiraju novac povećao se za 12 odsto u poslednje četiri godine, koje su obeležile pandemija, inflacija i globalna ekonomska neizvesnost, pokazalo je istraživanje.

Najpopularniji način čuvanja novca i dalje je „slamarica“. Gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana (za 12 odsto više nego 2020. godine), a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je nova stavka uključena u istraživanje od ove godine.

I jedan i drugi način predstavljaju puko čuvanje novca kojim se ne uvećava njegova vrednost, a ponekad se i smanjuje usled inflacije, saopštila je Erste banka.

U istom periodu opala je popularnost kako oročene štednje (sa 11 odsto na sedam odsto) tako i štednje po viđenju (sa 14 odsto na devet odsto). U životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je rezultat sličan prethodnim godinama.

Istraživanje Erste Grupe pokazalo je da se stavovi prema štednji nisu značajnije promenili. Da je ostavljanje novca na stranu važno, i dalje smatra skoro 70 odsto građana Srbije, ali bi voleli da mogu više da uštede.

Svega 22 odsto anketiranih je zadovoljno iznosom koji uspevaju da sačuvaju.

Inflacija pogađa više od 90 odsto građana.

Poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo se na životni standard 96 odsto anketiranih, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, što je za pet odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju.

Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju mnogo (13 odsto) ili prilično (34 odsto).

U odnosu na 2020. godinu gotovo da se udvostručio procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine (sa 25 odsto na 49 odsto). Da je ostala nepromenjena, tvrdi 38 odsto anketiranih, dok 12 odsto njih ocenjuje da je bolja nego što je bila.

U istraživanju se ovog puta proveravalo i razumevanje finansijskih pojmova koji su danas najčešće u upotrebi. Šta je kamatna stopa prilično tačno bi moglo da opiše 82 odsto građana, a u stopu inflacije i akcije razume se 62 odnosno 61 odsto njih. Pojmove kao što su obveznice, dividende i investicioni fondovi zna da objasni približno jedna trećina anketiranih, dok je Belex15, vodeći indeks Beogradske berze, za ogromnu većinu „špansko selo“.

Manjak znanja doprinosi nepoverenju u akcije, investicione fondove ili obveznice. Veliki broj anketiranih (43 odsto) kaže da je teško razumeti ove proizvode. Preovladava mišljenje da su oni samo za avanturiste i da se na njima može izgubiti mnogo novca. Ipak, ima i onih koji veruju da mogu doneti dobru zaradu i da su dobra alternativa štednom računu.

U odnosu na 2021. godinu sa 27 na 35 procenata je porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

Prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste Banci iznosi 20.000 evra, a oročenog depozita u dinarima preko 1,8 miliona dinara, navodi se u saopštenju.

„Na kraju septembra ove godine, oročena štednja u Erste banci beleži solidan rast, sa gotovo 4,5 milijardi dinara u domaćoj valuti i oko 190 miliona evra u deviznoj štednji. Primetno je da se u prvih osam meseci ove godine oročena štednja vratila na velika vrata, te smo zabeležili rast od 18 odsto kada govorimo o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značajno niži i iznosi 1,39 odsto“, navodi Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, u sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci.

Kriza pred vratima, novac u štednju