Šta bi se desilo kad bismo panično povukli štednju iz srpskih banaka? 

Ako bi građani Srbije danas krenuli u panici da podižu štednju iz banaka kao u krizi 2008. godine kad su povukli milijardu evra, ili čak i mnogo više od toga, bankarski sektor bi ostao likvidan, pokazuje analiza Narodne banke Srbije u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2022. godini.

Depoziti koje građani i privreda drže u bankama u Srbiji  osnovni su izvor finansiranja banka.

Narodna banka je napravila analizu uz pomoć stres- -testova likvidnosti kako bi utvrdila da li bi u slučaju nastupanja sličnog ili snažnijeg šoka nego 2008. godine bankarski sektor mogao da nastavi s normalnim poslovanjem.

Scenario „već viđeno” – pretpostavlja povlačenje depozita u iznosu od oko 439 mlrd dinara (11% ukupnih depozita) kao u slučaju povlačenja depozita u periodu septembar 2008 – januar 2009;

Scenario „prelivanje rizika” –  osim povlačenja depozita u oktobru 2008. godine, pretpostavlja i odsustvo podrške matica zbog međunarodne bankarske krize, čime se ukupno povlačenje depozita povećava na oko 609 mlrd dinara (15% ukupnih depozita);

„Najgori scenario” – pretpostavlja dvostruko veći šok od onog koji se desio u oktobru 2008, odnosno povlačenje depozita u iznosu od oko 866 mlrd dinara (21% ukupnih depozita).

Prema scenariju „već viđeno”, kao i u slučaju realizacije scenarija „prelivanje rizika”, pokazatelj likvidnosti se ni kod jedne banke ne bi našao ispod regulatornog minimuma.

U slučaju „najgoreg scenarija”, koji podrazumeva veliki šok, pad pokazatelja likvidnosti ispod regulatornog minimuma imala bi banka na koju se odnosi 2,8% ukupne bilansne aktive bankarskog sektora. Ostale banke bi se našle u sigurnoj zoni.

Ako se pretpostavi da bi se iz banaka povuklo prema scenariju „već viđeno“ (tokom finansijske krize 2008. godine), pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora spustio bi se na 1,5 sa 2,2 (mesečni pokazatelj) koliko je iznosio na kraju prošle godine, ocenjuje se u Izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).

Pod pretpostavkom da se iz banaka povuče 33,7 odsto ukupnih depozita pokazatelj likvidnosti spustio bi se na jedan koliko je i propisani minimum.

Kako se navodi u analizi, bankarski sektor u Srbiji, prema rezultatima stres testova, može da izdrži 11 radnih dana u uslovima dnevnog povlačenja depozita po umerenom scenariju, odnosno šest radnih dana po najgorem scenariju kad bi se povuklo oko 866 milijardi dinara.

KAMATE SE GODINAMA TOPILE, DEPOZITI IPAK RASLI

U slučaju iznenadnog povlačenja štednje iz banaka, preporuka MMF-a za opstanak banke zbog povlačenja depozita obuhvata period od pet radnih dana. Smatra se da će banka posle ovog perioda imati dovoljno vremena za konsolidaciju poslovanja.

Ukupna štednja građana i privrede na kraju avgusta prošle godine iznosila je oko 14 milijardi evra.

Naglo povlačenje depozita krajem 2008. godine usled svetske finansijske krize i posledice privremenog gubitka poverenja u matične evropske banke koje
posluju u Srbiji ukazuje na značaj praćenja ovog rizika, ukazuje NBS.

Podsećanja radi, 2008. godine sa početkom svetske finansijske krize građani su panično povlačili depozite iz domaćih banaka plašeći se da ne izgube ušteđevinu, tako je samo za šest nedelja iz banaka povučeno više od milijardu evra štednje.

Prema podacima NBS (Godišnji izveštaj o finanijskoj stabilnosti u 2012. godini) u oktobru 2008. godine ukupno je povučeno 1,3 milijarde evra depozita ili 10,4 odsto ukupnih depozita bankarskog sektora.

Nakon toga je Vlada Srbije odlučila da poveća iznos osiguranih depozita na 50.000 evra, kako bi građani stekli poverenje u stabilnost bankraskog sektora.

Nova ekonomija je ranije pisala da su ukupni osigurani depoziti u Srbiji iznosili 25,3 milijarde evra (građani i privreda), krajem trećeg kvartala prošle godine, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.

Ukupan iznos osiguranih depozita je čak trostruko veći nego 2008. godine.

Ukupna sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u poslednjih 14 godina u proseku su rasla za 10 odsto godišnje.

Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana. Depozite položene kod banaka čini štednja stanovništva, privrede, javnih preduzeća, nemonetarnog sektora.

Inflacija jede štednju, gde čuvati pare?