Šta sve guši izdavače: Sajam neisplativ, država najavljuje smanjenje otkupa

Pre dve nedelje završen je još jedan Sajam knjiga, koji je pokrenuo javnu diskusiju o stanju u domaćem izdavaštvu – bolje rečeno „traženje krivca“. Dok izdavači upozoravaju da država urušava njihovu industriju, a Beogradski sajam tvrdi da od najvećeg kulturnog događaja u zemlji ne zarađuje, već da posluje „minimalno na pozitivnoj strani bilansa“, na domaće izdavačke kuće se priprema novi udar.

Naime, u republičkom budžetu predviđeno je da država od 2026. godine drastično smanji i broj izdavača i količinu knjiga koju će otkupljivati za biblioteke, što je jedan od osnovnih načina državne podrške štamparskim i literarnim aktivnostima.

Urednik izdavačke kuće „Blum“ Aleksandar Šurbatović ocenio je da je nedavno zaključen Sajam knjiga i ove godine bio uspešan i da ga je posetio veliki broj posetilaca.

Međutim, on je u razgovoru za Novu ekonomiju naglasio da to nije zasluga države, pošto ona samo „ubire velike tantijeme, velike pare“ dok istovremeno siromaši izdavačku industriju.

“Tu nema nikakve zasluge države, to je nešto što se dešava više od 50 godina. Konkrentno, moja izdavačka kuća je odbila da plati štand ove godine, ali smo učesvovali na štandu knjižarskog lanca Makart. Došli smo do jednog ljudskog rabata (popusta koji se ostvaruje prilikom prometa) koji nam ta knjižara nudi, što je manje nego što bi nam uzeo Sajam. Dakle, jedna tržišna firma vam nudi rabat koji ne možete da dobijete od Sajma”, navodi Šurbatović.

Prema Šurbatovićevim rečima, minimalni uslovi koje treba obezbediti izdavačima na Sajmu knjiga jesu besplatan postor i besplatan ulazak na Sajam učesnicima i posetiocima.

“U pitanju je jedna od najprestižnijih kulturnih manifestacija u Srbiji, na kojoj niko nema ideju velike zarade, jer to prosto nije industrija u kojoj se ljudi bogate, već je u pitanju ideja koja ima veći društveni kontekst i značaja”, kaže Šurbatović.

Dodaje i da su mnogi sajmovi na svetu bazirani upravno na tom principu.

“Grad bi, u saradnji sa državom, trebalo da plati troškove izlaganja… Država bi trebalo da nađe drugi način da generiše novac. Kako ga je našla na Egzitu? Ako je spremna da da za Egzit uloži hiljade i hiljade evra, zašto ne bi delić tog novca izdvojila za Sajam knjiga”, navodi Šurbatović.

Kako objašnjava, izdavači trenutno plaćaju vrlo skupo učešće na Sajmu, u visini od 60 odsto izdavačkog rabata.

“Na knjigu koju prodam za 1.000 dinara – 600 dinara dam sajmu. Pritom, kada platite sve te troškove oni vam ograničavaju ulaske, imate pravo tri puta da uđete sa tom ulaznicom, a između dva ulaska mora da prođe pola sata. Hiljadu stvari gde se oni prema vama kao izdavaču, koji u stvari nosi sajam, odnose kao neželjenom gostu”, kaže Šurbatović.

Ocenjuje i da “Sajam postaje neoliberalni vašar”.

“Država preko Sajma ubire velike tantijeme, velike pare, a pritom siromaši izdavačku industriju umesto da je jača. Izdavačka industrija je jedna od vitalnijih i boljih industrija u Srbiji, a (država) taj samoodrživ sistem (kao da želi) da osiromaši”, ističe Šurbatović.

Ističe i da izdavači u Srbiji trenutno veću korist imaju od stranog novca nego od pomoći države.

“Mnoge strane države finansiraju prevode njihovih pisaca na srpski jezik. Evropska unija takođe daje novac za izdavanja evropskih pisaca na srpskom. Ništa ne dobijamo od naše države, osim neke mrvice. Najviše poslova dobijaju povlašćeni, kvazi i ad hok izdavači, i to kroz otkup knjiga”, kaže Šurabotović.

Ovaj izdavač ipak naglašava da bi bilo nepravedno reći da je „loš odnos prema izdavačima karakterističan samo za trenutnu vlast“.

“Mislim da je poslednja vlast koja se dobro odnosila prema izlagačima na Sajmu knjiga Titova vlast, mada bih i to morao da proverim – jer nisam radio u to vreme. Ali znam da su stvari bile normalnije i bolje u to vreme a sajmovi podjednako puni”, navodi on.

Država izlagače nema u planu

Država u budžetu ima programsku aktivnost koja se zove „podrška razvoju književnog stvaralaštva i izdavaštva“.

Međutim, ciljevi koje je sebi država zadala ne idu ka tome da se poveća podrška izdavaštvu već da se smanji.

Na primer, jedan od indikatora koji Vlada prati je broj otkupljenih primeraka publikacija za biblioteke. Cilj je da se u 2024. i 2025. godini otkupi po 170.000 primeraka, a da se 2026. godine taj broj smanji na 130.00, vidi se iz obrazloženja budžeta za narednu godinu.

U istom obrazloženju piše i da je plan da se u 2026. godini skoro duplo smanji broj izdavaćkih kuća čije se knjige otkupljuju za biblioteke, sa 215 na 120.

Naravno, budžet za predstojeće godine još nije projektovan, već država prati „cilj“ koji je već sada zacrtala.

U rebalansu budžeta za 2023. godinu iz septembra za podršku književnog stvaralaštva i izdavaštva predviđeno je 182,3 miliona dinara.

Prošle, 2022. godine, država je utrošila 178,5 miliona dinara. To znači da je potrošila nešto manje nego što je planirala, jer je za ove namene u budžetu bilo predviđeno 185,4 miliona dinara.

Beogradski sajam: Od Sajma knjiga ne zarađuje, izdavači da traže pomoć od države

Beogradski sajam u odgovoru Novoj ekonomiji navodi da su kompanija koja nije na budžetu i ne prima donacije, što znači da „živi od onoga što zaradi“.

Dodaju i da izdavačima naplaćuju zakup izložbenog, odnosno izdavačkog prostora, kao i druge propratne usluge.

„Cenovnik se odnosi na individualne potrebe i zahteve izlagača i nije ga moguće svesti na opštevredeću cifru“, piše u odgovoru Beogradskog sajma.

Cene izložbenog prostora za svaku halu su različite i kreću se u rasponu od 1.800/m2 za galeriju hale 1 do 2.850 din/m2 za arenu hale 1, za neobrađeni prostor.

„Izgradnju izložbenog prostora učesnici sajma mogu samostalno da organizuju, da angažuju privatne firme ili da izgradnju izložbenog prostora povere arhitektonskom timu Beogradskog sajma. Uređenje izložbenog prostora je usluga koju učesnici sajma ne moraju da kupe od Beogradskog sajma“, dodaje se u odgovoru.

Kako pojašnjavaju, u strukturi cene izložbenog prostora nalaze se svi troškovi koji su neophodni za organizaciju ovog događaja (električna energija, grejanje/klimatizacija, održavanje higijene, obezbeđenje…), marketing, angažovanje honorarne radne snage.

Beogradski sajam još uvek nema procene toga koliko je zaradio od proteklog Sajma knjiga.

Trenutno je poznato samo to da registrovani prihod od ulaznica za devet dana Sajma iznosi 40,7 miliona dinara.

Međutim, podaci o Sajmu knjiga 2022. godine pokazuju da profit (razlika između prihoda i rashoda) Beogradskog sajma od Sajma knjiga minimalan.

Ukupni prihod prošlogodišnjeg Sajma knjiga bio je 54,6 miliona dinara. Od ove sume, prihod od izdavanja izložbenog prostora bio je 23,8 miliona dinara, a od prodaje ulaznica 30,8 miliona dinara.

Ukupni rashodi koji uključuju materijalne troškove izložbenog prostora, propagandu, protokol, štampane materijale, prateći program i goste, honorarnu radnu snagu, autorske honorare za pisce, goste, urednike programa iznosio je 54,3 miliona dinara.

„U rashode nisu uključene plate zaposlenih, struja koja se koristi u danima pripreme i drugo“, dodaje sajam u svom odgovoru.

Beogradski sajam navodi da sve navedeno pokazuje da Sajam knjiga ima neprofitni karakter i da „zahvaljujući visokoj društvenoj odgovornosti, posluje minimalno na pozitivnoj strani bilansa“.

„Iz te činjenice, i iz činjenice da Beogradski sajam živi isključivo od onog što zaradi, a da pri tome uredno plaća državi sve kako je propisano zakonima, sledi i preporuka izlagačima na Sajmu knjiga da se za eventualno subvencionisanje učešća na Sajmu knjiga obrate drugim, višim i nadležnim društvenim instancama i institucijama u oblasti kulture (kao što to već godinama ima primera u regionu). Angažujući vlastite resurse, Beogradski sajam desetak godina do „korone“ nije menjao cenovnik zakupa“, piše u pisanom odgovoru Beogradskog sajma.

Novca nema za Sajam knjiga, ima za Music week

Država ipak ima novca da podrži neke druge manifestacije. Na primer, Egzit festival, koji je Šurbatović naveo kao primer, država je prošle godine podržavla sa 30 miliona dinara.

Egzit festival nije jedini muzički festival koji grad i država finansiraju ili pomažu.

Kako je Nova ekonomija već pisala, Beograd je 2022. godine potrošio 1,53 miliona evra za finansiranje manifestacije Beogradska zima, Beogradski festival piva (Belgrade beer fest) i Beogradski muzički festival (Belgrade Music fest/Music week).

Ukupno 180 miliona dinara (malo više od 1,5 miliona evra) dato je na „ime usluga protokola o saradnji na organizaciji stalne manifestacije u oblasti kulture od značaja“ za grad – Beogradska zima 2023 i za finansiranje dela troškova programa na beogradskom ušću – Belgrade beer fest and Belgrade Music fest.

Država prodala nekretnine Sajma Beogradu na vodu, niče stambeni kompleks