„Er Srbija“ poreske obveznike koštala najmanje 545 miliona evra

Poreski obveznici Srbije platili su poslovanje Er Srbije, koja je od 2013. godine do nedavno bila partnerska avio-kompanija države i arapskog Etihada, najmanje 64 milijarde dinara (545 miliona evra).

Forbes Srbija piše kako su računicu izveli finansijski analitičari koje su unajmili, a na osnovu uvida u finansijski izveštaj Jata iz 2012. godine i finansijskih izveštaja Er Srbije od 2013. do 2022. godine.

Uz ogradu da je iz javnosti dostupnih dokumenata nemoguće precizno utvrditi svaki dinar koji je u ove svrhe potrošen, računica pokazuje da su nasleđeni dugovi koje se država obavezala da će pokriti kako bi Etihad uopšte prihvatio da uzme deo vlasništva bili oko 22 milijarde dinara.

Najveći deo tog duga ušao je u srpski javni dug koji se od 2014. otplaćivao poveriocima ugašenog JAT-a.

Osim toga, Er Srbija je u nekoliko navrata od samog početka, odnosno od njenog osnivanja, dobijala subvencije, tačnije budžetski novac i to po različitim osnovama.

Samo tokom 2014, 2015. i 2016. isplaćene su subvencije u iznosu od 14,4 milijarde dinara, dok je u 2017. ova kompanija dobila subvenciju Ministarstva turzima od 1,4 milijarde dinara, koju, kqko se navodi, nije knjižila kao prihod nego kao smanjenje svojih troškova.

Nakon izbijanja pandemije kovida i praktičnog obustavljanja avio saobraćaja, država je u dve etape dokapitalizovala Er Srbiju, najpre u decembru 2020. sa 11,5 milijardi dinara, a onda i u jesen 2022. kada je uplatila 1,8 milijardi.

Pošto ni u jednom od ova dva trenutka, partner države tj. Etihad nije želeo da uradi isto, udeo Srbije se zbog dokapitalizacija povećavao, a Etihada smanjivao, pa je sve do potpunog izlaska iz vlasništva, arapski partner imao udeo od samo 16,42 odsto.

U godinama pandemije, tačnije tokom 2020. i 2021. Er Srbija je, osim novca stečenog dokapitalizacijom, od države dobila i subvencije u iznosu od 7,7 milijardi dinara.

Er Srbija prevezla milion putnika od početka godine

Otpis dugova

Iz dostupnih finansijskih izveštaja jasno je i da je Er Srbija dobijala i direktnu i indirektnu državnu pomoć, odnosno pomoć od različitih državnih entiteta, što sa jedne strane nije novac koji se daje direktno iz budžeta, ali svakako jeste primer državne pomoći jednom preduzeću.

Takav primer je otpis duga Aerodromu Nikola Tesla i pomoć koju je avioprevoznik dobijao od drugih preduzeća u državnom vlasništvu.

„O ovim načinima upumpavanja novca u Er Srbiju se i dalje zna veoma malo, pa se iz nekih dokumenata, poput Rešenja o dozvoljenosti daljeg ulaganja iz 2018. a koji je izdala Komisija za kontrolu državne pomoći ne može utvrditi o kolikom se iznosu radi“, navodi se u tekstu.

Analiza koju je Forbes Srbija napravio uz pomoć dobro upućenih izvora pokazuje, međutim, da bi trošak po ovom osnovu mogao da bude između tri i pet milijardi dinara.

Na kraju, ne treba izostaviti ni odluku iz decembra 2013. kada je smanjen udeo države u kapitalu Er Srbije za gotovo 14 milijardi dinara što je urađeno zbog pokrivanja gubitaka i iako to nije direktno davanje države kompaniji, svakako jeste novac koji je rasteretio njeno poslovanje i bilanse.

Vučić tvrdi da je Er Srbija u našim rukama, dokaza za to (još) nema