Prema proceni najnovije studije koji je izradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomksi razvoj (NALED) Srbija treba da uloži 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda. Prema procenama, u Srbiji ima oko tri miliona septičkih jama, a neadekvatno čišćenje i zanemarivanje može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu.
Budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine je tokom 2023. predvideo deset puta više novca za subvencije za kupovinu električnih automobila nego za tretman otpadnih voda, podsećaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Ipak, je Srbija sa prečišćenih 14,7 odsto otpadnih voda (sa najmanje sekundarnim tretmanom prečišćavanja) na samom začelju liste evropskih zemalja.
Vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji.
Kako se dodaje, tu su se prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper, na jednom mestu pobrojani svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.
Paket zakonodavstva koji se tiče direktive o vodama jedan od najzahtevnijih za zemlje koje su u fazi pridruživanja evropskom bloku. „Pored velikih ulaganja, na kompleksnost ovog pitanja utiče i što je briga o otpadnim vodama podeljena na nekoliko ministarstava, a studija NALED-a predstavlja najsveobuhvatniju analizu o ovom problemu koja je do sada urađena“, navodi se u saopštenju.
Niže naknade za ispuštanje otpadnih voda ipak samo za komunalna i javna preduzeća
„Prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040. Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine„, rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.
Kako podseća, novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i oni mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti.
Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta.
Veliki broj pokrenutih projekata svakako ohrabruje, ali budući da se za 81% ne zna se još uvek kakvu će tehnologiju imati, to govori da su svi tek u ranoj fazi, a proces izgradnje i puštanja u rad, može trajati godinama, dodaje se u saopštenju.
Ipak, Krstović naglašava da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67% stanovništva. To će reći da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.
„Dug put je pred nama i zato predlažemo da se već ove godine unapredi koordinacija svih učesnika u postupku projektovanja i izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i formira Centar za obuku kadrova za upravljanje i održavanje velikog broja planiranih objekata“,dodaju u NALED-u.
Studija se „osvrnula“ i na upravljanje muljem koji nastane u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Iskustvo Evropske unije, u kojoj se generiše oko 8,7 miliona tona ove suve materije svedoči da se ona koristi na različite načine – od primene u poljoprivredi do proizvodnje biogasa i električne energije, jedan deo ide na spaljivanje, a najmanji procenat završi na sanitarnim deponijama. Kod nas mulj uglavnom završava na smetilištima, što dodatno opterećuje već prepune lokacije za odlaganje otpada.
Preko 70 odsto opština nema tretman otpadnih komunalnih voda
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Strane kompanije ostvaruju trećinu ukupnih poslovnih prihoda, ostvaruju dve trećine srpskog izvoza i polovinu domaćeg uvoza, zapošljavaju svakog četvrtog radnika. Više od 57 odsto ukupnih investicija u nacio...
Elektroprivreda Srbije danas je isključila struju porodici Durković iz Gadžinog Hana sa sedmoro dece zbog duga od 30.000 dinara. EPS je prema navodima porodice odbio da sačeka sa isključenjem makar do ponede...
Ostalo Srbija Minisitarstvo finansija
Reprezentativni prosvetni sindikati zatražili su od poslaničkih grupa u Skupštini Srbije da ulože amandmane na Predlog zakona o državnom budžetu za 2025. godinu kako bi se sproveo protokol Vlade i sindikata ...
NextSilicon, pionir u oblasti inovacija high performance computing-a (HPC), lansirao je Maverick-2, prvi inteligentni računarski akcelerator na svetu. Ova tehnologija je dizajnirana da omogući vrhunske perfo...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
