Vesti iz zemlje

05.01.2024. 10:22

Saopštenje

Autor: Čedomir Savković

NALED: Srbiji potrebne milijarde evra za izgradnju kanalizacione mreže

otpadne vode Foto: Pixabay

Prema proceni najnovije studije koji je izradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomksi razvoj (NALED) Srbija treba da uloži 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda. Prema procenama, u Srbiji ima oko tri miliona septičkih jama, a neadekvatno čišćenje i zanemarivanje može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu.

Budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine je tokom 2023. predvideo deset puta više novca za subvencije za kupovinu električnih automobila nego za tretman otpadnih voda, podsećaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Ipak, je Srbija sa prečišćenih 14,7 odsto otpadnih voda (sa najmanje sekundarnim tretmanom prečišćavanja) na samom začelju liste evropskih zemalja.

Manju količinu otpadnih voda od Srbije prečišćava jedino Malta, a prosek članica Evropske unije je daleko viši i iznosi čak 80,87%.

Vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji.

Kako se dodaje, tu su se prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper, na jednom mestu pobrojani svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.

Paket zakonodavstva koji se tiče direktive o vodama jedan od najzahtevnijih za zemlje koje su u fazi pridruživanja evropskom bloku. „Pored velikih ulaganja, na kompleksnost ovog pitanja utiče i što je briga o otpadnim vodama podeljena na nekoliko ministarstava, a studija NALED-a predstavlja najsveobuhvatniju analizu o ovom problemu koja je do sada urađena“, navodi se u saopštenju.

Niže naknade za ispuštanje otpadnih voda ipak samo za komunalna i javna preduzeća

DVANAEST POSTROJENJA NIJE U FUNKCIJI

„Prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040. Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine„, rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Kako podseća, novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i oni mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti.

Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta.

Veliki broj pokrenutih projekata svakako ohrabruje, ali budući da se za 81% ne zna se još uvek kakvu će tehnologiju imati, to govori da su svi tek u ranoj fazi, a proces izgradnje i puštanja u rad, može trajati godinama, dodaje se u saopštenju.

IZGRADNJI POSTROJENJA PRETHODI IZGRADNJA KANALIZACIJE

Ipak, Krstović naglašava da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67% stanovništva. To će reći da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.

„Dug put je pred nama i zato predlažemo da se već ove godine unapredi koordinacija svih učesnika u postupku projektovanja i izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i formira Centar za obuku kadrova za upravljanje i održavanje velikog broja planiranih objekata“,dodaju u NALED-u.

TRETMAN OTPADNOG MULJA

Studija se „osvrnula“ i na upravljanje muljem koji nastane u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Iskustvo Evropske unije, u kojoj se generiše oko 8,7 miliona tona ove suve materije svedoči da se ona koristi na različite načine – od primene u poljoprivredi do proizvodnje biogasa i električne energije, jedan deo ide na spaljivanje, a najmanji procenat završi na sanitarnim deponijama. Kod nas mulj uglavnom završava na smetilištima, što dodatno opterećuje već prepune lokacije za odlaganje otpada.

Preko 70 odsto opština nema tretman otpadnih komunalnih voda

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.