Jung: 90 odsto firmi iz Nemačke ponovo bi došle u Srbiju

Privredna kretanja u Srbiji ne mogu se posmatrati van konteksta evropskih i svetskih globalnih kretanja koja su postala vrlo turbulentna. 

Na pitanja na koji način Srbija treba da postavi svoju ekonomsku politiku, da li je potrebno da ostane okrenuta Evropi ili treba da traži alternativna tržišta, na koji način može da privuče investicije i kako da što više izbegne turbulencije na globalnom tržištu odgovore su dali učesnici 25. Ekonomsko-političkog foruma Argumenti koji je održan u organizaciji Business info group i Fondacije Konrad Adenauer. 

Na Forumu su govorili Aleksander Jung, zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji, Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Snežana Karanović, pomoćnica direktora Uprave carina, Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i Zoran Jeremić, autor analiza „100 najvećih, 100 najboljih“. Medijator je bila Biljana Stepanović, direktorka Business info groupe.

Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU ponovo je istakao nedovoljan napredak u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, pravosuđa, uz umerenu spremnost za tržišnu ekonomiju. To su problemi na koje su godinama ukazivali i strani investitori i organizacije privrednika u Srbiji. Nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 ovo su pitanja na kojima Srbija treba da radi u procesu pristupanja EU, ali i u sopstvenom interesu.

Aleksander Jung, zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji istakao je da je iz nemačke perspektive veoma važno mišljenje njihovih privrednika koji posluju u Srbiji. 

„Čak 90 odsto njih reklo je da bi ponovo došli u Srbiju. Kada nemačke firme kažu da ovde mogu da rade dobre poslove, to je veoma dobar znak. Čak i uz to što ima potrebe za poboljšanjem u vidu reformi poreskog sistema, borbe protiv korupcije, pravne sigurnosti, modernizacije privrede…To je sve veoma važno i za poglavlja 23. i 24. u procesu pridruživanja Evropskoj uniji“, rekao je Jung.

Kako je istakao, Nemačka je pružila Srbiji podršku od 1,6 milijardi evra. Od velikog značaja je to što je ove godine formirana Nemačko-srpska privredna komora.

„U Srbiji posluje više od 350 aktivnih nemačkih preduzeća, sa investicijama od 1,8 milijardi evra i preko 31.000 otvorenih radnih mesta. Važna tema u svemu tome je stručno obrazovanje. U Srbiji postoje vrhunski obrazovani ljudi, ali i kvalifikovani radnici, kao i oni koji su na srednjem nivou“, rekao je zamenik ambasadora Nemačke.

Norbert Bekman Dirkes, direktor KAS-a za Srbiju, kazao je da ga oduševljava što se stalno pominje i ističe aspekt odgovornosti preduzeća. On je zahvalio predstavnicima medija koji su prenosili njihove poruke javnosti i tako pomogli boljem informisanju. 

Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, rekao je da u Srbiji dolazi do objektivnog usporavanja u pridruživanju EU. Naveo je nekoliko razloga za to:

„Bregzit je jedan od njih, potom evropsko gubljenje konkurencije na svetskom tržištu, dužnička kriza – Grčka je tu samo vrh ledenog brega, zatim izbeglička kriza, pitanje odnosa nadnacionalnog i nacionalnog koji je poremećen, kao i kriza vođenja EU“.

Prema njegovom mišljenju 2017. godina će biti presudna za EU zbog nagomilanih problema.

Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je da svi osećamo da se na globalnom nivou dešava nešto jako krupno i veliko, ali da je ključno pitanje šta pokreće tu veliku promenu. Ključni akteri svih dešavanja su korporacije i građani, od čije dinamike odnosa sve zavisi. 

„Evroazijska unija je za Srbiju politički pogrešan put, ali u ekonomskom smislu može biti važna“, rekao je Vuletić i dodao da globalizacija nije ispunila obećanje.

Snežana Karanović, pomoćnica direktora Uprave carina rekla je da carinski zakon iz 2010. godine čine propisi koji su usaglašeni sa Evropskom unijom, da usaglašavanje s njom jednog dana mora biti potpuno, kao i da ti propisi moraju biti implicirani u praksi.

„93 kompanije sada koriste carinski postupak kućnog carinjenja koji se završava u roku od 15 minuta. Zasada imamo 74 odobrenja za izvoz i 74 odobrenja za uvoz“, istakla je Karanovićeva.

Kako je rekla, uvedena je i elektronska tranzitna deklaracija, a smanjeno je i vreme carinskih procedura. Važno je i uvođenje instituta ovlašćenog privrednog subjekta, a to je status partnera carine i Srbija je dosad izdala devet takvih odobrenja.

„Koliki je to napredak vidi se po tome što ostale zemlje iz bivše SFRJ u regionu nemaju nijednog člana“, navela je pomoćnica direktora Uprave carina i dodala da Srbija uveliko radi na tome da postane članica Svetske trgovinske organizacije.

Profesor Zoran Jeremić, izneo je podatke iz publikacije „100 najvećih 100 najboljih“ u kojoj su obrađeni rezultati srpske privrede u periodu 2008-2015 godine.

„Privreda Srbije suočila se nakon svetske ekonomske krize sa velikim izazovima koji su doveli do stečaja i bankrotstva velikog broja privrednih društava, a čitave privredne grane, pre svega građevinarstvo pretrpele su gubitke od kojih se dugo ne mogu oporaviti. Grupa velikih preduzeća je bankrotirala zbog prezaduženosti“, Najveću prosečnu neto dobit imao je NIS A.D. Novi Sad, zatim Telekom Srbija AD Beograd i Telenor DOO Beograd“, naveo je profesor Jeremić.