Među merama za rešenje problema manjka profesionalnih vozača u Srbiji (nedostaje ih 20.000), koje predlaže poslovno udruženje Srbijatransport su: subvencionisanje obuke, poreski stimulansi za poslodavce, ali i stambene olakšice i naknada suprugama.
Kako piše Biznis.rs, analiza Srbijatransporta ukazuje i na to da se radi o merama koje bi dale rezultate na dugi rok, dok bi kratkoročno rešenje bilo uspostavljanje bilateralne saradnje sa Indijom, odakle bi mogli da dođu kvalifikovani vozači neophodni domaćoj privredi.
Iz Srbijatransporta upozoravaju da je u 2023. godini na globalnom nivou čak tri miliona radnih mesta vozača kamiona u 36 zemalja gde je rađena analiza ostalo nepopunjeno, uz procenu da bi taj manjak mogao da se udvostruči do 2028. godine.
„Prisutan je sve veći jaz između mladih i starih vozača i, ukoliko ne bude značajnijih akcija, očekuje se da će stanje biti mnogo gore u narednih pet godina. Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača u drumskom transportu, odnosno oko osam odsto vozača kamiona i 17 odsto vozača autobusa“, ističu u predlogu mera koje su uputili Vladi Srbije.
U analizi koju je potpisao generalni direktor Srbijatransporta Goran Aleksić ističe se da je ključni izazov sa kojim se suočava transportna industrija zapravo jaz „od škole do volana“, što dodatno komplikuju visoki troškovi obuke, licence i osiguranja.
TRAŽE SE INDIJSKI VOZAČI
„Neophodno je preduzeti hitne mere uspostavljanja bilateralnih sporazuma sa Republikom Indijom o olakšanom dolasku radno sposobnih kadrova koji su neophodni sektoru drumskog transporta“, poručuju iz Srbijatransporta.
Trebalo bi takođe, kako savetuju, imati na umu i neiskorišćene kadrovske resurse „kod kuće“ – poput činjenice da među profesionalnim vozačima ima veoma malo žena.
„To čini skupim proces koji je potreban da bi mlad čovek postao vozač kamiona. U Francuskoj, na primer, prosečna cena za dobijanje vozačke dozvole i sertifikata o stručnoj profesionalnoj osposobljenosti iznosi 5.250 evra, što je više od tri njihove minimalne mesečne zarade. U Srbiji obuka za vozača kamiona u autoškoli i CPC centrima, sa taksama, ispitima i svim neophodnim formalnostima košta preko 300.000 dinara, što je oko 6,5 minimalnih mesečnih zarada“, naglašava Aleksić.
U Srbijatransportu smatraju da Vlada Srbije mora da kreira modele koji olakšavaju pristup profesiji donošenjem kvalitetnih podzakonskih akata, kojima bi bila smanjena minimalna starosna granica za obuku i rad profesionalnih vozača, ali i uvedene subvencije za sticanje kvalifikacija za vozače kamiona i autobusa.
Zaključak je da je Srbiji neophodno da svake godine, pored 1.000 novih vozača koji se obrazuju u srednjim stručnim školama, kroz CPC centre bude obučeno i osposobljeno više od 3.000 novih profesionalnih vozača u drumskom transportu.
PREDLOŽENI KONKRETNI POTEZI
Srbijatransport predlaže ukupno šest mera, koje mogu da daju rezultat za, kako se objašnjava, nekih pet godina, ako se primene odmah:
- Subvencionisanje početne CPC obuke za profesionalne vozače, kandidata do 30 godina starosti.
- Predlog je da u periodu od 10 godina rada jedna, poslednja, godina dekade bude oslobođena od poreza na plate, dok bi za mlade vozače do
- Da država daje besplatno zdravstveno osiguranje za jedan mesec tokom godine za sve vozače, odnosno za tri meseca u godini za mlade vozače, sa ciljem da ne odlaze na rad van Srbije
- Mogućnost stambenih olakšica
- Plaćanje ženama vozača određene manje naknade, posebno ako su u trudnoćize
- Donošenje podzakonskih akata koji regulišu osnovnu i CPC obuku u smislu unapređenja sistema edukacije, snižavanja troškova rada CPC centara i podrške teritorijalnoj pokrivenosti.
Nema vozača pa će za autobus moći da se polaže i sa probnom dozvolom