Ministri ekonomije iz šest latinoameričkih zemalja učinili su poslednji korak u osnivanju regionalne razvojne i investicione banke Latinske Amerike, Banco del Sur (Južna Banka).
Ta banka bi, budući da MMF prema rečima učesnika samita „u potpunosti nadziru Sjedinjene Države“, trebalo bi da bude alternativa Međunarodnom monetarnom fondu. Ovaj finansijski entitet bi trebalo da obavlja sve zadatke za koje su se zemlje Južne Amerike morale obraćati MMF-u i Svetskoj banci. Zemlja koja će kao osnivač i punopravna članica regionalne banke prva uplatiti 400 miliona dolara jest Argentina.
U Karakasu (Venecuela) su se sastali ministri ekonomije i finansija koji čine „Veće ministara Južne Banke“ kako bi razgovarali o pojedinostima na koji bi način trebal da funkcioniše ova finansijska institucija i novi instrument regionalne integracije. Osnivači banke su Argentina, Bolivija, Brazil, Ekvador, Urugvaj i Venecuela.
U glavnom gradu Venecuele su se sastali argentinski ministar ekonomije i finansija, Hernan Lorenzino; ministar ekonomije Bolivije, Luis Arce; sekretar za međunarodne odnose brazilskog ministarstva ekonomije, Karlos Mario Kozende. Ekvador su predstavljali ministar za međunarodne odnose, Rikardo Patinjo; ministar gospodarstva, Patrisio Rivera i najviši državni zvaničnik za finansije, ministar Fausto Herera.
Urugvaj je predstavljao diplomatski predstavnik Hulio Baribar, dok su u ime Venecuele sednici prisustvovali ministar finansija, Nelson Merentes i ministar spoljnih poslova, Elias Jaua.
Paragvaj, koji je takođe učestvova u izradi zajedničkog projekta, zbog državnog udara u kojem je prošle godine u s mesta predsednika uklonjen zagovornik regionalne integracije i socijalne pravednosti, Fernando Lugo, nije poslao svoje predstavnike na samit u Karakasu.
Predstavnik Ekvadora, kancelar i ministar spoljnih poslova Rikardo Patinjo, izjavio je „kako će ova nova banka omogućiti narodima Latinske Amerike da se lakše odupru diktatu Međunarodnog monetarnog fonda, što je i njen glavni zadatak'“.
Eksperti tvrde kako će se ova regionalna finansijska institucija protiv siromaštva i socijalne isključivosti boriti zajedničkim investicijama u strateški važne grane ekonomije u zemljama koje učestvuju u njenom radu.
Venecuelanski ministar finansija Nelson Merentes je izjavio „da će Južna Banka finansirati sve projekte koji će doprinieti razvoju i integraciji zemalja članica“.
Regionalna razvojna i investiciona banka bila je san pokojnog venecuelanskog predsednika Huga Čaveza, a on se počeo konkretizovati još 2007. kada je s tadašnjim argentinskim predsednikom Nestorom Kiršnerom potpisao memorandum o osnivanju Južne Banke. Tada su potpisivanju memoranduma prisustvovali i predsednici Bolivije, Ekvadora, Brazila i Paragvaja, tj. svih zemalja koje su učestvovale u završnoj fazi projekta.
Hugo Čavez se godinama trudio kako ideja ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i formalno potpisani memorandum. Na margini samita zemalja Latinske Amerike i Afrike, koji je 2009. održan na ostrvu Margarita u Venecueli, potpisan je Ugovor o osnivanju Južne banke.
Dogovoreno je da će Južna Banka imati kapital od 20 milijardi dolara, a svaka zemlja članica će u fond uplaćivati onoliko koliko to dozvoljava njena ekonomija. Glavno sedište Južne Banke će biti u Karakasu, a jedan deo administracije će biti raspoređen u glavnom gradu Argentine, Buenos Ajresu.