Zemlja koja je napravila najdužu veštačku reku na svetu: Projekat koštao 79 milijardi dolara

Projekat preusmeravanja vode sa juga na sever, poznat kao SNWD, zvanično je započeo izgradnju 2002. godine. Od tada povezuje četiri rečna sliva kroz više od 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta, piše N1.

Najveća veštačka reka na svetu koštala je 79 milijardi američkih dolara, prostire se na 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta, te je već prenela 76,7 milijardi kubnih metara vode iz vlažnog juga u sušni sever Kine, transformišući vodnu mapu cele zemlje, prenosi N1 Sarajevo.

Dok se severna Kina suočavala s jednom od najgorih vodnih kriza na planeti, s presušivanjem Žute reke (Hoangho) u pojedinim delovima i nestankom pritoka reke Hai većim delom godine, kineski inženjeri su osmislili nešto što nijedna druga zemlja nije pokušala: veštačku reku sposobnu da premešta vodu na kontinentalnom nivou.

Prema brazilskom Ministarstvu regionalnog razvoja, koje je posetilo projekat u tehničkoj misiji, to je najveći poduhvat u oblasti vodne bezbednosti na svetu.

Sistem koristi blizu 185 miliona ljudi u gusto naseljenim i industrijalizovanim regionima severne Kine. Osim toga, do aprila 2026. godine već je preneo 76,7 milijardi kubnih metara vode.

Tri rute veštačke reke Kine

Projekat se odvija kroz tri glavne rute: istočnu, centralnu i zapadnu. Zajedno će imati kapacitet za prenos 44,8 milijardi kubnih metara vode godišnje kada budu u potpunosti završene.

Istočna ruta prostire se na 1.112 kilometara kanala i tunela. Koristi drevni Veliki kanal Peking–Hangdžou, najstariji veštački plovni put na svetu. U funkciji je od 2013. godine s godišnjim kapacitetom od 14,8 milijardi kubnih metara.

Samo na ovoj ruti inženjeri su instalirali 13 pumpnih stanica sa više od 100 kompleta motornih pumpi. Ukupna snaga na nekim deonicama prelazi 454 megavata.

Protok se odvija bez potrebe za pumpanjem

Đuzepe Vijera, brazilski nacionalni sekretar za bezbednost vode, opisao je šta je video tokom tehničke posete: „Imali smo priliku da posetimo neke pumpne stanice, kojih ima više od 13 samo na istočnom kraku. Na ovih 13 ukupno je instalirano i u funkciji više od 100 kompleta motornih pumpi.“

S druge strane, centralna ruta prostire se između 1.264 i 1.400 kilometara od rezervoara Danđiangkou do Pekinga. Protok se uglavnom odvija gravitacijom, bez potrebe za pumpanjem.

Ova ruta prelazi Žutu reku kroz dva velika podzemna tunela. Takođe snabdeva 70% sve vode koja dolazi iz pekinških slavina – činjenica koja pokazuje zavisnost kineske prestonice od ovog sistema.

Zapadna ruta je još u fazi planiranja. Kada bude završena, imaće kapacitet za prenos 17 milijardi kubnih metara godišnje, ali se suočava s ozbiljnim tehničkim i ekološkim izazovima.

79 milijardi dolara i 330.000 raseljenih

Ukupni troškovi projekta već su premašili 79 milijardi dolara. Ova vrednost čini kinesku veštačku reku najskupljim projektom vodne infrastrukture u istoriji.

Da bi omogućila izgradnju, kineska vlada je morala da preseli 330.000 ljudi koji su živeli duž trase kanala. Preseljenje je obuhvatilo čitave zajednice koje su izgubile svoju zemlju kako bi napravile mesto za projekat.

Kada sve rute budu završene 2050. godine, sistem će imati puni kapacitet od 44,8 milijardi kubnih metara vode godišnje. Ta količina je ekvivalentna snabdevanju čitavih zemalja veličine Portugala ili Švajcarske.

Drugi kineski megaprojekti, poput mosta Danjang–Kunšan dugog 164 kilometra, takođe impresioniraju svojim razmerama. Međutim, nijedan od njih ne premešta resurs toliko važan kao što je pitka voda.

Poređenje sa Sao Fransiskom: kineska veštačka reka 50 puta veća

Da bi se procenio obim, dovoljno je uporediti ga s brazilskim projektom integracije reke Sao Fransisko. Brazilska transpozicija koštala je 3 milijarde dolara i prostire se na 477 kilometara.

Kineski sistem je više od 50 puta duži, 50 puta veći po godišnjem obimu i 26 puta skuplji. Dok brazilski projekat koristi 12 miliona ljudi, kinesko preusmeravanje opslužuje 185 miliona.

Ekološki izazovi

Uprkos impresivnim brojkama, projekat nosi značajne izazove. Zagađenje vode ostaje stalni rizik, posebno na rutama koje prolaze kroz industrijske regione.

Uticaji na lokalne ekosisteme i dalje se procenjuju. Očuvanje izvora i obala predmet je kontinuiranih ulaganja, a javne rekreativne površine izgrađene su duž kanala.

Zapadna ruta suočava se s tehničkim i ekološkim preprekama koje odlažu njen završetak.

Potpuni završetak projekta očekuje se tek do 2050. godine, dok je zapadna ruta još u početnoj fazi. Do tada će kineska veštačka reka ostati najveći vodni projekat u istoriji – sistem koji je doslovno preoblikovao kartu zemlje kako bi obezbedio opstanak gotovo 200 miliona ljudi.

Čemu služi ekološka taksa koju plaćaju firme: Od zagađenja ne može da se diše, kanalizacije nema, a novac ide za EXPO