Srbija se više zaduživala u evrima zbog krize

Učešće javnog duga u stranoj valuti u ukupnom dugu je na kraju januara dostiglo 78,2 odsto, za ceo procentni poen više nego lane, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Pre dve godine, odnosno 2022. godine, ovaj udeo je bio još manji, na 73,4 odsto, dok je na kraju januara 2021. godine bio na 68,8 odsto. Udeo deviznog duga u ukupnom je dakle premašio petogodišnji maksimum, pošto je 2020. godine taj procenat bio 72,1 odsto u januaru, a istog meseca 2019. godine na 73,8 odsto, podaci su Uprave za javni dug.

Osim 2021. kada je ovaj procenat bio manji, reklo bi se da imamo kontinuitet zaduživanja u stranoj valuti.

Finansijske insitucije u Srbiji godinama promovišu dinar kao valutu i naglašavaju njenu stabilnost, ali se država i dalje zadužuje u stranoj valuti više.

„Mislim da je ovo ovaj rast bio odgovor na krizu, zadatak države je da odgovori na krizne situacije“, kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog Saveta za Novu Ekonomiju i podseća da je i u svojim izveštajima Međunarodni monetarni fond(MMF) govorio o ovoj temi.

Upravo u krizi i visokoj inflaciji Minić vidi i razloge za ovako visok rast udela evra u zauduženjima Srbije. Kada je krenuo rat u Ukrajini 2022. godine, a domaći energetski sistem doživeo krah, trebalo je kupovati energente na tržištu po visokim cenama.

To je bio razlog da se država zaduži u istoj godini od MMF 2,4 milijardi evra i Ujedinjenih Arapskih Emirata milijardu dolara.

„Imali smo mi i smanjivanje udela stane valute u dugu, ali pretpostavljam da je to povećanje sada došlo zato što smo izdali 1,7 milijardi evro obveznica, pa povukli MMF sredstva i istovremeno zbog visoke inflacije investitori su imali manje interesovanje za obveznice zbog krize“, dodaje Minić, objašnjavajući udeo od 57,2 odsto u dugu u evrima.

On podseća i da smo imali smo i visok udeo dolara (USD) u javnom dugu ranije, pa se i to promenilo.

Struktura našeg javnog duga se menjala proteklih godina i udeo zaduženja u dolarima je znjačajno smanjen, na šta su tih godina ekonomisti ukazivali kao problem.

Država je uspela da ovaj ovaj udeo zaduženja smanji –  2018. godine u januaru sa 28,6 odsto, danas je udeo dolara u dugu 13,7 odsto.

„U kratkom roku su devizna zaduženja rizik, ali pošto je kurs dinara fiksiran, onda je rizik smanjen“, objašnjava Minić.

Prema njegovom mišljenju Narodna banka Srbije (NBS) praktično drži sada fiksni kurs, te da je i sada veći rizik. Valute su uvak podložne promenama i zavise od kretanja na tržištu, a da bi se održavao fiksan kurs zahteva da država uvek ima rezerve na visokom nivou.

Oporovak tražnje

Država osim što se zadužuje izdavanjem evro obveznicama, izdaje i dinarske, ali dinarske nisu bile tako popularne poslednjih godina. Popularnost i veću tražnju doživele su samo one za osmogodišnje koje su vezane za EXPO 2027. projekat.

„Što je duži rok prispeća to je veća zarada, a kamatna stopa je bila visoka za EXPO obveznice, kuponska stopa od 7 odsto i verovatno je da pošto inflacija pada, i da će biti 4 odsto, a i manje prema očekivanjima NBS na tri odsto, plus/minus 1,5 odsto sredine godine, a što je veći rok to je i veća zarada,“ kaže Minić.

Zašto  su EXPO obveznice toliko popularne, a recimo ove desetogodišnje dinarske nisu, Minić kaže da ne zna, ali ne veruje da je to zbog toga što je veliko poverenje kod investora u ovaj projekat.

Kada govorimo o performansama srpskih obveznica u proteklom periodu možemo zaključiti kako je ‘najteži’ period iza nas, kaže Mate Jelić, analitičar Sektor za ekonomska istraživanja u Erste banci za Novu Ekonomiju. Kako dodaje, u vreme krize „porast prinosa na evro obvezicama bio je i nešto snažniji“.

Jelić ipak ima očekivanja da će ovo trgovanje na ovom tržištu ići na bolje zbog toga što se je srpska privreda ipak rasla više od očekivanog u te dve krizne godine, te da su kamate dostigle maksimum i da je inflacija na silaznoj putanji.

„Performansa srpskih obveznica početkom ove godine bila je pozitivna, te su prinosi beležili dalji pad, delom reflektujući očekivanja investitora kako bi moglo doći do poboljšaljanja kreditnog rejtinga ili barem ocene izgleda. Volumen trgovanja, te interes stranih investitora je u tom peridu u porastu. Naime, nakon što su krajem krizne 2022. strani investitori držali svega 14,1 odsto srpskih lokalnih izdanja, početkom ove godine taj se procenat popeo na 18,5 odsto“, rekao je Jelić.

Po njegovim rečima, generalno se vide puno uspešnije lokalne aukcije što Ministarstvu finansija daje određenu dozu fleksibilnosti oko ukupnog refinansiranja.