Raste udeo deviza u ukupnim obavezama, za četiri godine dug Kini veći za milijardu

Učešće javnog duga u stranoj valuti u ukupnom dugu je na kraju januara dostiglo 78,2 odsto, za ceo procentni poen više nego lane. Javni dug u evrima je 57,2 odsto ukupnog zaduženja, u američkim dolarima 13,7 odsto, u SDR (međunarodna rezervna imovina) 6,8 odsto, a u ostalim stranim valutama 0,5 odsto. Ostatak otpada na dinarski dug, koji čini 21,8 odsto spoljnog duga, ukazuje poslednji izveštaj Uprave za javni dug.

Srbija je ubedljivo najviše zadužena u evroobveznicama (ukupno 8,9 milijardi evra), dok je pre tri godine, u januaru 2021. godine, taj iznos bio 5,14 milijardi evra, rezultati su izveštaja.

Smanjuje se iznos za koji smo zaduženi kada su u pitanju državne dugoročne hartije izdate u dinarima, u januaru ove godine  7,21 milijardi evra. Taj dug je pre tri godine u januaru iznosio 8,38 milijardi evra.

U januaru  su obaveze Srbije prema kineskoj Export-Import banci narasle na 2,7 milijardi evra, što je značajno više nego pre tri godine. U januaru 2021. godine, dug prema EXIM banci bio na visini 1,1 milijardi evra.

U januaru ove godine smo još prema Evropskoj banci za obnovu i razvoja 53 miliona evra na osnovu projekata za energetiku i infrastrukturu.

Od u januaru ove godine, obaveze prema MMF-u su narasle za 33 miliona evra, na ukupno 2,4 milijarde evra.

Podsećčamo, u toku su razgovori sa MMF-om, a za nekoliko nedelja će se više znati o rezultatima kada bude izašla i treća revizija aranžmana.

Svi ovi dugovi rastu u stranoj valuti, a Srbija već nekoliko godina unazad ne smanjuje udeo u devizama.

Naprotiv, ovaj odnos se povećava. Ako se pogleda januar prošle godine, učešće javnog duga u stranoj valuti bilo je na nivou od 77,2 odsto.

Pre dve godine, odnosno 2022. godine, ovaj udeo je bio još manji, na 73,4 odsto, dok je na kraju januara 2021. godine bio na 68,8 odsto.

“Putanja spoljnog duga je osetljiva na potencijalne šokove depresijacije realnog deviznog kursa. Važno je, stoga, da (se) nastavi sa opreznom fiskalnom politikom, održavanjem adekvatnih zaštitnih sredstava i strukturnim reformama dase  podrži spoljna otpornost”, naveo je MMF u izveštaju.

MMF je podržao da se izdavanje domaćeg duga u ovoj godini fokusira na dugoročne obveznice denominirane u dinarima, “koje će podržati veće učešće nerezidenata, poboljšati mix valuta javnog duga i pomoći da se produži prosek dospeća”.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za januar, emitovane su dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti osam godina u iznosu od 63,1 milijardu dinara i evrodenominovane hartije od vrednosti ročnosti tri godine u iznosu od 99,8 miliona evra.

Po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 18,7 milijardi dinara.

Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 111,3 milijarde dinara, od se 58 milijardi odnosi na dospeće dinarskih hartija od vrednosti ročnosti dve godine.

Ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je 31,7 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 2,4 milijarde dinara.

U odnosu na prethodni mesec, u januaru 2024. godine, zabeležen je rast trgovanja u ukupnom prometu dinarskih hartija od vrednosti, u iznosu od 21,3 milijarde dinara.

Prema saopštenju, promet benčmark obveznica koje su uključene J.P Morgan GBI-EM Global Diversified Index i GBI Aggregate (GBI-AGG), činio je 37,3 odsto ukupnog prometa dinarskih hartija od vrednosti u januaru 2024. godine.