Hrvatska: „Narodna“ obveznica smanjila bankarske depozite

Ukupni depoziti u hrvatskim bankama na kraju februara dostigli su 56,1 milijardi evra, ukazuju podaci Hrvatske narodne banke (HNB) koje prenosi portal Poslovni Puls. Rast depozita je na međugodišnjem nivou usporio na 3,5 odsto, a u odnosu na januar je zabeležen pad od 2,4 odsto, uglavnom zbog smanjenja depozita domaćinstava. Analitičari Rajfajzen banke smatraju da je za to dobrim delom posledica ulaganja u državne trezorske zapise, koji nose veći prinos od oročavanja novca u bankama.

Hrvatska se prošle godine odlučila za prodaju obveznica namenjenu građanima, koji su bili nezadovoljni vrlo niskom kamatom na redovnu i oročenu štednju u komercijalnim bankama.

Ove hartije su popularno prozvane „narodnim obveznicama“. Država je ovo zaduživanje upotrebila za refinansiranje dospevajućih obaveza, a odziv građana je bio dobar.

U odnosu na štednu kamatu od 0,05 do 0,5 posto na oročenje u komercijalnim bankama, prinos na obveznice od najmanje 3,25 odsto odsto bila je primamljiva.

Datum dospeća obveznice je 2025. godine. Prošle godine je završen prvi krug izdavanja narodnih obveznica za građane, kojom se Hrvatska kod sopstvenih građana zadužila 1,3 milijarde evra.

Nova prodaja trezorskih zapisa za građane održana je u februaru ove godine. Omogućeno je ulaganje u obveznice ročnosti od 91 dana, kojom se planira prikupiti 250 miliona evra, te u zapise sa dospećem za 364 dana (uz ciljani nominalni iznos od 300 miliona evra).

Godišnji prinos za hartije ročnosti tri meseca iznosi 3,75 posto, a onih od godinu dana 3,65 posto, a tamošnje Ministarstvo finansija je najavilo i nova izdanja sličnih obveznica.

Prema strukturi depozita, prekonoćni depoziti činili su u februaru 71,3 odsto ukupnih, odnosno gotovo 40 milijardi evra ( pad od 3,1 odsto u odnosu na januar, odnosno 5,9 odsto manje u odnosu na prošli februar).

Na godišnjem nivou zabeleženo je peto zaredom smanjenje ove kategorije, dok je u oktobru 2023. godine zabeležen prvi godišnji pad od novembra 2012. godine.

S druge strane, s iznosom od 16,1 milijardi evra, oročeni depoziti činili su 28,7 odsto ukupnih.

Ovo je osmi zaredom mesečni rast udela oročenih depozita u ukupnoj štednji.

Oročeni depoziti u Hrvatskoj porasli su na godišnjem nivou za čak 37,7 odsto.

Posmatrano po sektorima, ukupni depoziti domaćinstava iznosili su gotovo 37 milijardi evra ili 65,9 odsto ukupnih depozita.

„Prema poslednjim podacima HNB-a, kamatne stope na oročene depozite preduzeća i domačinstava bile su u februaru niže nego u januaru, odnosno prosečna kamatna stopa na prvi put oročene depozite stanovništva bila je niža za 12 baznih bodova na mesečnom nivou i iznosila je 2,2 odsto, dok je prosečna kamatna stopa na oročene depozite preduzeća bila niža za deset baznih bodova, na nivou od 3,2 odsto… HNB naglasila je da je primetno usporavanje dinamike premeštanja depozita građana u potrazi za višim prinosima, što je takođe delovalo u smeru smanjenja kamatnih stopa na nove depozite“, stoji u komentaru analitičara Rajfajzen banke.

Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj je 4,1 odsto u februaru ove godine i najniža od oktobra 2021, a prema očekivanjima Evropske unije inflacija se predviđa na 2,5 odsto i 2 odsto u 2024. i 2025. godini.