Porodični konflikti zanju da budu zloupotrebljeni u druge svrhe, a u slučaju Siniše Malog i Marije Mali unutrašnja porodična problematika prenosi se na politički teren, rekla je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović u Novom danu.
Dodala je da su i drugi gubili starateljstvo, ali se nisu obraćali javnosti.
Marija Mali je u intervjuu za KRIK ispričala da je izgubila starateljstvo nad decom, a da joj je bivši suprug poručio „sudija je moja“.
Ona kaže da se povodom nasilja u porodici i starateljstva nad decom obraćala i Centru za socijalni rad i premijeru Srbije, a na kraju je odlučila i javnosti.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava kaže da navodi Marije Mali treba da se ispitaju i da resorno ministarstvo vrši nadzor nad Centrima za socijalni rad, ali je i upitala „koliko je funkcionalan roditelj koji u ovoj meri svoju decu eksponira javnosti“.
Na konstataciju da je možda toliko očajna i da smatra da je to jedini način da bi zaštitila svoja prava ona kaže:
„Ne verujem da je toliko očajna. Iz izjava koje daje vidim da se više se stavlja jedan politički kontekst, nego interes dece. I drugi roditelji su ostali bez starateljstva nad decom, ali se nisu obraćali na ovakav način i tražili zaštitu javnosti“, rekla je Paunović.
Dodaje da roditelji ne bi trebalo svoju decu da izlažu dodatnoj stigmatizaciji pored one koju sam razvod sa sobom nosi.
Suzana Paunović je odbacila navode gradonačelnikove bivše supruge da Centar za socijalni rad nije hteo da je sasluša.
„Mislim da ne postoji građanin koji se obratio Centru za socijalni rad, a koji nije saslušan, posebno kada je u pitanju nasilje u porodici. Sud daje odluku o starateljstvu nad decom na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad. A Centar to ne radi a da ne vidi roditelje i ne razgovara sa njima“, objasnila je gošća Novog dana.
Kada su u pitanju prava deteta, Srbija bi, prema najavi Paunović, u drugoj polovini godine trebalo da dobije dečjeg ombudsmana.
„Dečji ombudsman je važan jer će se dodatno baviti kontrolom zaštite dečjih prava, baviće se promocijom tih prava više i aktivnije, a mora biti i dostupan deci. To mora biti protstor u koji deca mogu da dođu i traže zaštitu svojih prava“, objašnjava Paunović i dodaje da su finansijski troškovi dečjeg omudsmana mali u odnosu na ono što treba da budu rezultati.
Objašnjava da su dečja prava najugroženija kada su u pitanju porodično i vršnjačko nasilje. Ističe da se pojavila i nova forma – digitalno.