Oko 200 miliona ljudi će biti prisiljeno da emigrira do 2050. godine zbog klimatskih promena koje ne zaobilaze nijednu državu na svetu. Digitalne tehnologije mogu ponuditi nova rešenja u borbi protiv klimatskih promena, ali takođe sa sobom nose i „klimatske troškove“.
Vlade širom sveta postavljaju klimatske promene i digitalizaciju kao glavne prioritete u svojim dugoročnim strategijama, ali mala je svest o njihovom spajanju i o većoj ulozi digitalnih tehnologija u borbi protiv klimatskih promena, navodi se u izveštaju Svetske Banke, „Green Digital Transformation: How to Sustainably Close the Digital Divide and Harness Digital Tools for Climate Action“.
Tehnološke inovacije i digitalna rešenja su ključni u postizanju ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine, pri čemu je za sada dve trećine zemalja u razvoju već uključilo tehnologiju u svoje strategije klimatskih akcija.
Kao primer tehnologije u borbi sa „klimom“, mogu se izdvojiti aplikacije koje koje pomažu poljoprivrednicima da izaberu seme koje je otporno na sušu, dok isto tako, postoje i one koje upozoravaju na nagle promene vremena i na dolazak oluja i uragana, a tu su i one koje predviđaju kada će biti sušan period i šta u tom slučaju treba uraditi sa zasadima.
Digitalne tehnologije su ključne za ubrzanje klimatskih akcija, posebno u smanjenju emisija u sektoru energetike, transporta, materijala i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
Isto tako, vode se aktuelne debate o tome da digitalni sektor mora biti zeleniji i otporniji, što je dodatni izazov, te isto tako, ova industrija mora poboljšati energetsku efikasnost i oslanjati se više na obnovljive izvore energije za digitalne operacije.
Kako iz Svetske Banke navode – „Kako se države sve više oslanjaju na digitalnu infrastrukturu, stvaranje ovih temelja otpornih na klimu je od vitalnog značaja za sprečavanje ekonomskih posledica povezanih sa vremenskim prilikama.„
Usaglašenost i zajedničko delovanje vlade i industrije je potrebno kako bi se pokrenula zelena digitalna transformacija – pa tako, multinacionalne digitalne kompanije prednjače svojim primerom tako što usled veće potrošnje obnovljive energije, ulažu dodatno u energetsku efikasnost. Sa druge strane, vlade promovišu „ozelenjavanje“ digitalnog sektora kroz politike koje olakšavaju pristup čistijoj energiji.
Sledeći prethodno, sledeći korak je spajanje digitalnih i klimatskih ciljeva integrisanjem klimatskih razmatranja u digitalne politike, održivim rešavanjem digitalnog jaza i strateškim ugrađivanjem digitalnih tehnologija u strategije klimatskih promena.
Međutim, dok se oduševljavamo novim tehnologijama i njihovoj preciznosti, zaboravljamo da one neretko nisu dostupne tamo gde su najpotrebnije, kao i da približno tri milijarde ljudi još uvek nije digitalno povezano, pri čemu je velika većina njih koncentrisana u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, navodi se u izveštaju. O ovim problemima se već godinama i priča, ali njihovo rešenje zahteva temeljne promene i velike napore u njihovom sporovđenju, za šta je potrebno aktiviranje na svim nivoima društva.
Decenija od katastrofalnih majskih poplava: Da li je Srbija spremna za nove?
Не лажите више…