Zbog klimatskih promena 200 miliona ljudi emigrira do 2050. godine

Oko 200 miliona ljudi će biti prisiljeno da emigrira do 2050. godine zbog klimatskih promena koje ne zaobilaze nijednu državu na svetu. Digitalne tehnologije mogu ponuditi nova rešenja u borbi protiv klimatskih promena, ali takođe sa sobom nose i „klimatske troškove“.

Vlade širom sveta postavljaju klimatske promene i digitalizaciju kao glavne prioritete u svojim dugoročnim strategijama, ali mala je svest o njihovom spajanju i o većoj ulozi digitalnih tehnologija u borbi protiv klimatskih promena, navodi se u izveštaju Svetske Banke, „Green Digital Transformation: How to Sustainably Close the Digital Divide and Harness Digital Tools for Climate Action“.

Tehnološke inovacije i digitalna rešenja su ključni u postizanju ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine, pri čemu je za sada dve trećine zemalja u razvoju već uključilo tehnologiju u svoje strategije klimatskih akcija.

Kao primer tehnologije u borbi sa „klimom“, mogu se izdvojiti aplikacije koje koje pomažu poljoprivrednicima da izaberu seme koje je otporno na sušu, dok isto tako, postoje i one koje upozoravaju na nagle promene vremena i na dolazak oluja i uragana, a tu su i one koje predviđaju kada će biti sušan period i šta u tom slučaju treba uraditi sa zasadima.

Digitalne tehnologije su ključne za ubrzanje klimatskih akcija, posebno u smanjenju emisija u sektoru energetike, transporta, materijala i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Isto tako, vode se aktuelne debate o tome da digitalni sektor mora biti zeleniji i otporniji, što je dodatni izazov, te isto tako, ova industrija mora poboljšati energetsku efikasnost i oslanjati se više na obnovljive izvore energije za digitalne operacije.

Kako iz Svetske Banke navode – „Kako se države sve više oslanjaju na digitalnu infrastrukturu, stvaranje ovih temelja otpornih na klimu je od vitalnog značaja za sprečavanje ekonomskih posledica povezanih sa vremenskim prilikama.„

Usaglašenost i zajedničko delovanje vlade i industrije je potrebno  kako bi se pokrenula zelena digitalna transformacija – pa tako, multinacionalne digitalne kompanije prednjače svojim primerom tako što usled veće potrošnje obnovljive energije, ulažu dodatno u energetsku efikasnost. Sa druge strane, vlade promovišu „ozelenjavanje“ digitalnog sektora kroz politike koje olakšavaju pristup čistijoj energiji.

Sledeći prethodno, sledeći korak je spajanje digitalnih i klimatskih ciljeva integrisanjem klimatskih razmatranja u digitalne politike, održivim rešavanjem digitalnog jaza i strateškim ugrađivanjem digitalnih tehnologija u strategije klimatskih promena.

Međutim, dok se oduševljavamo novim tehnologijama i njihovoj preciznosti, zaboravljamo da one neretko nisu dostupne tamo gde su najpotrebnije, kao i da približno tri milijarde ljudi još uvek nije digitalno povezano, pri čemu je velika većina njih koncentrisana u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, navodi se u izveštaju. O ovim problemima se već godinama i priča, ali njihovo rešenje zahteva temeljne promene i velike napore u njihovom sporovđenju, za šta je potrebno aktiviranje na svim nivoima društva. 

Decenija od katastrofalnih majskih poplava: Da li je Srbija spremna za nove?