O tome da isti proizvod koji se prodaje u EU i Srbiji, nije i istog kvaliteta odavno se govori, ali kako stvari stoje, to se i pored sumnje, ne može potvrditi.
Takođe, dobro je poznato i da poznati evropski proizvođači svoju robu plasiraju i na tržište EU i u zemlje koje nisu članice i da ih proizvode na dve linije – za tržište EU i sva druga.
Uz to, u mnogim zemljama koje nisu članice EU, ili su to odnedavno, proizvodi se roba s istom robnom markom kao i u zemljama EU, ista je i ambalaža i deklarcija, ali, po svemu sudeći, nije i kvalitet. Treba reći da su ti proizvodi, čak i ako se potvrdi opravdanost sumnje da nisu istog kvaliteta u zemljama EU i na drugim tržištima – bezbedni za upotrebu.
To bi moglo značiti da će potrošač u Srbiji, recimo, utrošiti više praška za suđe ili veš nego onaj u nekoj od zemalja EU, ili će pojesti čokoladu s manje kakaa, a više šećera, zaslađivača…
Po rečima pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Mladena Alfirovića, kad je u pitanju roba iz EU, već duži niz godina postoji sumnja da se na naše tržište plasiraju proizvodi nižeg kvaliteta, ali to nikada nije dokazano u praksi.
„Problem je u tome što do sada nisu urađene uporedne analize kvaliteta proizvoda, a razlog je nedostatak novca pošto su te analize veoma skupe. Taj posao se obavlja u akreditovanim laboratorijama i analiziraju su dva uzorka istog proizvoda tako da se odmah može uporediti i njihov kvalitet“, kaže Alfirović.
On dodaje da su takvu analizu inicirala slovačka udruženja potrošača i, zahvaljujući tome, dokazano je da se kvalitet nekih proizvoda na tržištu Slovačke razlikuje od onog u bogatijim zemljama EU. Naime, utvrđene su razlike i ukusu, izgledu i sastavu nekoliko proizvoda koji se pod istom robnom markom prodaju u Slovačkoj, Nemačkoj, Austriji.
„Budući da je razlika u kvalitetu robe dokazana, pred Evropskim parlamentom pokrenut je postupak za donošenje obavezujuće direktive kojom bi bilo propisano da proizvodi moraju biti ujednačenog kvaliteta u zemljama EU, i da se to odnosi i na stare članice, ali i na nove. Nažalost, čak i ako bude usvojena i implementirana, ta direktiva neće uticati na to da prozvodi koji se plasiraju u Srbiji budu istog kvaliteta kao i u EU jer naša zemlja nije članica EU“, kaže Alfirović.
On napominje da se sa sličnim problemima susreću i potrošači u susednim državama, pa je tako u Hrvatskoj, nakan iskazanih sumnji potrošača u kvalitet deterdženta za pranje veša renomiranog evropskog proizvođača, potvrđeno da su bili u pravu i da je proizvod na rafovima prodavnica u Hrvatskoj goreg kvaliteta nego u nekoj drugoj zemlji EU. Od tada se, ukazuje Alfirović, na tržište te zemlje isporučuje deterdžent koji se proizvodi u fabrici u Francuskoj, iz koje se plasira i izvozi na tržišta EU.
„Da bismo mogli potvrditi sumnje potrošača da je kvalitet istog proizvoda u našoj zemlji i na tržištu zemalja EU drugačji, potrebno je da se urade uporedne analize i naše udruženje će konkurisati za novac koja bi nam omogućio da se pozabavimo tim problemom“, kaže Alfirović.