Sve zbog palminog ulja: Da li će zabrana krčenja šuma EU posvađati sa trgovinskim partnerima?

Težnja Evropske unije (EU) da svoj lanac snabdevanja učini „zelenijim“, kroz planiranu zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda sa iskrčenog zemljišta, negativno će uticati na zemlje u razvoju koje izvoze proizvode poput drveta i palminog ulja. Samo zbog najave ove politike ove zemlje već pronalaze nove izvozne destinacije. Ako ne želi da izgubi stabilnost snabdevanja ovim vitalnim robama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen će morati ili trgovinskim partnerima ponudi finansijsku nadoknadu – ili da odustane od zaštite rada i životne sredine, piše Rojters.

Uredba Evropske unije o krčenju šuma (EUDR) će od 30. decembra zahtevati od kompanija koje prodaju soju, govedinu, kafu, palmino ulje i druge proizvode  da dokažu da njihovi lanci snabdevanja ne doprinose uništavanju šuma.

Promovisanjem potrošnje proizvoda „bez krčenja šuma“ i smanjenjem uticaja EU na globalno krčenje šuma i degradaciju šuma, EUDR ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte i gubitak biodiverziteta, i u Evropi ali i u inostranstvu. To u trenutnim uslovima nije moguće bez ozbiljnog tržišnog felera.

Krčenje šuma jeste problem za klimatske promene. Šumski požari su drugi po veličini faktor koji doprinosi globalnom zagrevanju, čineći 19 odsto globalnih emisija ugljenika između 1959. i 2019. godine, prema studiji Univerziteta Oksford.

Tokom većine monsunskih sezona, gust dim se širi jugoistočnom Azijom izazivajući drastično povećanje zagađenja vazduha. Serija šumskih požara u 2015. smanjila je BDP Indonezije za skoro dva odsto, prema istom istraživanju.

Otprilike 90 odsto globalnog krčenja šuma nastaje zbog poljoprivrede u Južnoj Americi i jugoistočnoj Aziji, gde se proizvodi poput palminog ulja i kafe uzgajaju u industrijskom obimu i šalju širom sveta. Takav izvoz u Evropu dostigao je 400 milijardi dolara prošle godine, prema izveštaju tajlandske banke Krungsri.

S druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc je još 11. septembra pozvao na odlaganje primene zakona. Međunarodna organizacija za kafu je 18. septembra takođe zatražila odlaganje.

Neke kompanije, uključujući Nestle, Wrigley i Ferrero, podržale su EUDR dok su pozvale blok da učini više kako bi pomogao kompanijama da u propisanim rokovima prilagode lance proizvodnje.

Kako će EUDR izgledati u praksi?

EUDR će stvoriti kompleksan i verovatno teško sprovodljiv skup zahteva. Poljoprivrednici će morati da dostave koordinate lokacije svoje parcele kako bi ih evropski carinik proverio u odnosu na satelitske snimke.

Dodavanje birokratije na pretežno neformalno tržište biće skupo: Procena je od strane EU za prethodna pravila uvoza da će ovo koštati zemlje članice više od 460 miliona evra.

EUDR su kritikovali i SAD i Kina, koja je odbila da se povinuje novom propisu.

Brazil, koji je prošle godine izvezao pogođenih proizvoda u Evropu u vrednosti od 46,3 milijarde dolara, opisao je to kao „kazneni instrument”.

Predstavnici Australije i Brazila se takođe sukobljavaju sa EU oko toga čije su mape šuma tačnije. Čak su i neke zemlje EU, poput Nemačke, Italije i Švedske, tražile odlaganje implementacije.

Ali najglasniji glasovi protiv EUDR su Indonezija i Malezija, čiji kombinovani izvoz palminog ulja čini 85 odsto svetske ponude i otprilike polovinu ukupnog uvoza robe u EU.

Džakarta je optužila Brisel za „regulatorni imperijalizam“, a neki indonežanski zvaničnici tvrde da poljoprivrednicima nedostaju i pametni telefoni i stručnost za snimanje koordinata lokacije.

Ali pravi problem za EUDR je to što pogađa u srce industrije koja je centralna i za politiku i za ekonomiju nekih zemalja u razvoju. Sektor palminog ulja je prošle godine doprineo 2,7 odsto BDP-a Malezije i zapošljava otprilike pola miliona ljudi sa nesrazmernim uticajem na izbornu politiku.

U Indoneziji, najvećem svetskom proizvođaču palminog ulja, samo pet kompanija je odgovorno za većinu krčenja šuma i spore su u rešavanju problema, prema podacima koju je sastavila Trase, neprofitna organizacija.

Zajednička radna grupa između EU, Indonezije i Malezije sastaje se u Briselu od avgusta prošle godine kako bi pokušala da razreši probleme. Portparol Komisije rekao je za Breakingviews da je „situacija pod stalnim pregledom“. Ali produženje roka koji je zacrtan za 30. decembr izgleda malo verovatno.

To ostavlja Fon der Lajen tri glavna problema

Za početak, tržište se već fragmentira. Najnoviji podaci o izvozu pokazuju da je izvoz indonežanskog palminog ulja u Evropu opao za 37 odsto od početka godine, dok je izvoz u Kinu i Indiju porastao između 20 odsto i 30 odsto. Kina i Malezija su takođe potpisale nove trgovinske sporazume za direktno rešavanje uticaja EUDR.

Drugo pitanje je da su slični pokušaji suzbijanja izvoza doveli do neželjenih posledica. Dve godine nakon što je EU uvela sankcije Moskvi nakon njene invazije na Ukrajinu, ruska ekonomija je uglavnom ostala netaknuta. Prošlog meseca, zemlje koje dele kopnenu granicu sa Rusijom rekle su da su im sankcije EU otežale kontrolu protoka zabranjene robe. I postoje znaci da se izvozne prevare u robi već dešavaju. Studija Stratas Advisors-a sugeriše da se malezijski izvoz palminog ulja prikriva kao korišćeno jestivo ulje, koje se delimično koristi za proizvodnju održivog avionskog goriva u Evropi.

Treći problem za EU ​​je potencijalna nestašica ključnih roba, iako je blok zamenio palmino ulje koje se koristi u hrani, biodizelu i energetici održivijim alternativama kao što je ulje uljane repice. Ipak, Bloomberg je izvestio da su evropski trgovci počeli da prave zalihe kafe u zrnu, još jednog proizvoda obuhvaćenog EUDR-om, potez koji bi mogao da poveća ionako visoke cene.

Za Evropu su ulozi veliki. Indonezija je najveći svetski proizvođač nikla, dok Malezija prolazi kroz bum industrije poluprovodnika.

Te dve zemlje mogu snabdevati EU materijalima koji su ključni za njenu budućnost i omogućiti joj da diverzifikuje lance snabdevanja dalje od Kine.

EU bi želela da pregovara o sporazumima o slobodnoj trgovini sa obe zemlje, a spor oko EUDR-a bi je mogao primorati na ustupke u drugim ključnim oblastima kao što su zaštita rada i životne sredine. Političari u Briselu imaće na umu greške koje su napravili u trgovinskim pregovorima sa Latinskom Amerikom, koji su propali delimično zbog sporova oko standarda protiv krčenja šuma.

Ali smanjenje progresivnih zahteva za radnom snagom i održivosti moglo bi da potkopa napore Evrope da ozeleni svoju ekonomiju i globalnu kampanju za usporavanje klimatskih promena.

Ako Brisel ne želi da odloži donošenje zakona koji je bio spreman više od godinu dana, možda će morati da plati. Finansijska pomoć poljoprivrednicima zemalja u razvoju pogođenim EUDR-om mogla bi koštati stotine miliona evra, povrh 70 miliona evra koje je Brisel već obećao.