Klimatske promene nas vode u globalnu nestašicu vode?

U 2023. godini, rečna korita širom sveta bila su najsušnija u poslednje tri decenije, prema najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO). Takođe, u isto vreme glečeri su pretrpeli najveći masovni gubitak registrovan u poslednjih pet decenija.

Ovi promenjeni uslovi su rezultirali smanjenjem vode za zajednice, poljoprivredu i ekosisteme – što dodatno opterećuje globalne zalihe vode, prenosi Balkan Green Energy.

Kako je 2023. godina bila najtoplija ikada zabeležena, povišene temperature i rašireni sušni uslovi doprineli su produženim sušama. Ali, može se reći da je takođe bio prisutan i značajan broj poplava širom sveta.

Ekstremni hidrološki događaji bili su pod uticajem prirodnih klimatskih uslova – prelaska iz La Ninje u El Ninjo sredinom 2023. godine – kao i klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem – shodno rečima stručnjaka iz SMO.

„Primamo signale opasnosti u obliku sve ekstremnijih padavina, poplava i suša, koji nanose teške posledice životima, ekosistemima i ekonomijama. Otapanje leda i glečera preti dugoročnoj sigurnosti vodosnabdevanja za milione ljudi, a mi ipak ne preduzimamo neophodne akcije koje su urgentne“, istakla je generalna sekretarka WMO-a, Andrea Celeste Saulo.

Zbog porasta temperatura, hidrološki ciklus se ubrzao, navodi Saulo i dodaje kako je ciklus postao nestalan i nepredvidiv.

„Toplija atmosfera zadržava više vlage, što pogoduje jakim padavinama, dok brža evaporacija i sušenje zemljišta pogoršavaju sušne uslove“, navodi generalni sekretar STO.

Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević je za Novu Ekonomiju istakao kako su „dugi i intenzivni toplotni talasi postali skoro neizostavna realnost tokom leta iznad Evropskog kontinenta“.

„Jednostavno, toplotni talasi koji ne samo da su danas postali učestaliji nego pre, postaju i sve intenzivniji i samo je pitanje koji region našeg kontinenata će koje godine biti pogođen ovako neprijatnim vremenskim uslovima, koji iz sebe ostavljaju više nego jasne posledice“, navodi Đurđević.

Kada se govori o klimatskim promenama, nije reč samo o zagrevanju planete, budući da klimatske promene imaju dublje konsekvence po sve, te je tako u ovoj situaciji potrebno sagledati kako se cirkulacioni sistem koji donosi toplo i hladno vreme smenjuje.

Upravo zbog klimatskih promena ti prodori hladnog vazduha sa severa znaju da budu intenzivniji i da donesu naglu promenu vremena – o čemu je Nova ekonomija nedavno pisala.

Takođe, profesor Đurđević ističe i to da klimatske promene doprinose tome da se cirkulacioni sistemi koji „donose naglu promenu vremena“ zadrže duže nad određenim prostorom – što je bio slučaj i sa poplavama iz 2014. godine u Srbiji.

Da klimatske promene nisu „šala“, ukazuje i jedna interesantna činjenica da su čak tvorci emodzia i nalepnica uvideli njihovu bitnost u društvu i zato kreirali novi emodži koji će biti u obliku drveta koje je sasušeno, bez i jednog jedinog lista, izlomljeno – neko bi rekao „pred kraj života“.

U čast sušama ovog leta – dobijamo emodzi sasušenog drveta bez lista