U čast sušama ovog leta – dobijamo emodzi sasušenog drveta bez lista

Klimatske promene dobijaju svoj emodzi – u čast suša dolazi emodzi u obliku drveta koje je sasušeno, bez i jednog jedinog lista, izlomljeno – neko bi rekao „pred kraj života“.

Usled promene u rasporedu padavina, ali pre svega u svetlu porasta temperature, stabla širom sveta na raspolaganju imaju sve manje i manje vode, te tako ona posledično polako odumiru.

Inspirisan tim potresnim prizorima, Brajan Bajaki 2022. godine predložio je neprofitnoj organizaciji Unicode Consortium, u čijoj je nadležnosti standardizacija digitalne komunikacije, da pored palme, čempresa i listopadnog drveta koje je olistalo uvrsti i – stablo bez lišća, nagriženo klimatskim promenama, prenosi Klima101.

Ovaj emodzi pre svega predstavlja „apel“ i u fokus stavlja suše i njihov štetni uticaj – statistika nam pokazuje da od 2000. do 2020. godine, učestalost i trajanje suša na globalnom nivou su se povećali za 29 odsto u poređenju sa dve decenije koje su prethodile tom periodu.

Kako navode Ujedinjene nacije, one predstavljaju tek 15 odsto svih prirodnih katastrofa, ali su iznenađujuće smrtonosne: od 1970. do 2019. godine suše su odnele čak 650 hiljada života i tako su dobile neslavnu titulu jedne od opasnosti sa najvećim ljudskim gubicima.

Nova ekonomija je već pisala o sušama ovog leta i njihovim posledicama po privredu, ali i društvo, a stručnjaci su za portal istakli kako „toplotni talasi koji ne samo da su danas postali učestaliji nego pre, postaju i sve intenzivniji i samo je pitanje koji region našeg kontinenata će koje godine biti pogođen ovako neprijatnim vremenskim uslovima, koji iz sebe ostavljaju više nego jasne posledice.“

Zbog rizika od suša, do kraja decenije bi do 700 miliona ljudi moglo da se suoči sa neophodnošću preseljenja, ističu iz Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Presahle reke, problemi u vodosnabdevanju, poremećaji u transportu žitarica, klimatske izbeglice, pa čak i prašinske oluje na neočekivanim mestima poput naše zemlje – sve su to obrisi sve izazovnijeg života na toplijoj planeti koji bi takođe mogli da se preliju i u digitalnu komunikaciju.

Ambicioznijoj borbi protiv klimatskih promena može da doprinese i širenje svesti o problemu, a jedan od alata je i emodži drveta umornog od konstantnih napora da preživi sušu.

„Neophodna je što veća zastupljenost klimatskih promena u različitim oblicima digitalne komunikacije“, ocenjuje Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dodaje kako je to upravo „jedini način da informacija dosegne veći broj ljudi, naročito različitog uzrasta“.

Vimić smatra da kroz emodžije možemo da ublažimo jaz između nauke i šire javnosti, odnosno da možemo poboljšati razumevanje onoga što naučnici već dugo vremena unazad pričaju.

„Mlađi žive u dobu klimatskih promena, ali treba da razumeju da ova klima nije nešto što je uobičajeno i da je ranije bilo drugačije – dok je sa druge strane, kod starijih izraženo nepoverenje prema podacima da se sve zaista menja brže nego ikad pre“, ističe Vimić.

Klimatska lutrija: Srbija je u riziku od novih poplava zbog manjka investicija