Klimatske promene aktivno štete javnom zdravlju

U našem okruženju neretko čujemo „samo da smo zdravo“, a sve češći toplotni talasi i nagli dolasci ekstremnih padavina koji negativno utiču na sve, a posebno na najugroženije grupe – stara lica preko 65 godina, hronične bolesnike, trudnice, malu decu do godinu i decu do pet godina, navode nas da se priupitamo kako da sačuvamo zdravlje usled ovog „vrtloga“ klimatskih promena.

Posmatrajući poslednjih mesec dana, temperatura je beležila rekorde u tom periodu i bili smo svedoci naglih promena – od vrelog letnjeg dana sa skoro 40 stepeni, prelazak na hladniji za približno 15 stepeni dan i tako iz nedelje u nedelju.

Usled tih promena, klimatske promene postaju sve popularnija tema leti, budući da su jedan od glavnih „krivaca“ za „narušavanje“ javnog zdravlja. 

„Javno zdravlje bi trebalo da bude briga svih nas, zajednički zadatak celog društva i to posebno u ovom periodu visokih temperatura i sve češćih ekstremnih promena koje veoma negativno utiču na sve, ali posebno pogađaju najugroženije grupe ljudi koje nikako ne smeju biti zapostavljene“, rekla je doktorka Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra Svetske zdravstvene organizacije za životnu sredinu i zdravlje u Bonu (WHO/ECEH).

Kao neke od glavnih saveta, doktorka ističe to da ljudi ne bi trebalo da izlaze napolje u najtoplijem periodu, kako noćna temperatura ne bi trebalo da bude iznad 23 stepena Celzijusa, a da uz to, u toku dana razlika između sobne temperature i temperature spolja ne bi trebalo da prelazi deset stepeni.

Kao neki od osnovnih, ali opet često zaboravljenih saveta tu su i redovna hidratacija, laka hrana puna voća i povrća, kao i izbegavanje slatkih gaziranih napitaka – budući da mnogi imaju supstance koje su dijuretici i pomažu pri izlučivanju tečnosti, što može biti štetno za organizam.

Zaštita od jakih UV zračenja je veoma bitna, a kao osnovni vidovi zaštite nameće se nošenje laganih, lanenih i pamučnih stvari, nošenje zaštitnih šešira ili kape, ali isto tako i nanošenje zaštitnog fakora – sa posebnim akcentom da je ovo kod dece preko potrebno.

Govoreći o faktoru, Paunović je istakla da je poželjno nanositi jače faktore, odnosno od 30 do 50 i to posebno kod dece, ali da regularno, nije preporučljivo izlagati se puno suncu upravo zbog malignog melanoma koji se pojavljuje u sve većem broju, posebno kada je UV indeks zračenja viši.

Danas, kao jedna od najugroženijih grupa jesu i radnici koji moraju raditi na otvorenom tokom leta, a posebno tokom ekstremno toplih dana.

„Potrebno je definisati uredbom ili nekim drugim dokumentom preraspodelu radnog vremena posebno za radnike koji moraju raditi napolju, među kojima su građevinski radnici, policajci, ulični prodavci i drugi, koji se izlažu sunčevom zračenju i velikim temperaturama“, rekla je doktorka i dodala kako bi bilo najbolje da ovim licima „radni dan počinje oko šest časova ujutru do podneva kada bi trebalo da se sklone (jer je tada pik toplote) do 17 časova, kada se može nastaviti sa radom do nekih 20 časova uveče.“

Takođe, kao rizičnu grupu istakla je i radnike koji rade u termoelektranama i topionicama, gde se dnevne temperature nekada mere i preko 50 stepeni celzijusa.

Nakon nekoliko vrelih dana usledio je talas zahlađenja i nadležni organi su redovno obaveštavali o mogućim pojavama superćelijske oluje širom naše zemlje.

Kao jednu od opasnosti usled ovakvih promena, Elizabet stavlja akcenat na moguće poplave koje ne bi bile iznenađujuće, ali pre svega, na to šta te poplave donose i kvalitet vode.

„Od suštinske je važnosti da se pravilno reaguje kada se voda povuče, budući da ta voda koja je bila na ulicama u sebi može nositi brojne i veoma opasne i štetne bakterije. Zato, ne treba nikako ići po toj vodi, a ukoliko ipak dođe do kontakta sa tom vodom, potrebno je istuširati se i oprati dobro taj veš i obuću“, zaključuje doktorka.

„Klimatske štrafte“ upozoravaju: Prošla godina najtoplija u prethodnih 200 godina