Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
„Klimatske štrafte“ upozoravaju: Prošla godina najtoplija u prethodnih 200 godina
Danas, 21. juna, obeležava se sedmi „Dan klimatskih štrafti“, alata koji vizuelno predstavlja promenu prosečne temperature iz godine u godinu – u periodu od 1850. do 2020. godine – odnosno od kada se beleže ovi podaci.
Ove štrafte bez reči ili brojki, samo nizom uspravnih linija u nijansama plave i crvene boje, oslikavaju kako klimatske promene uzimaju maha u Srbiji i svetu.
„Klimatske štrafte zapravo razotkrivaju koliko se svet, pod uticajem sagorevanja fosilnih goriva, zagrejao od 1850. godine do sada“, pojašnjava Klima101.
U svetu i u Srbiji najtoplija godina u istoriji bila je prošla, 2023. godina. Lane je za 1,5 stepena Celzijusa bilo toplije u odnosu na period 1991-2020, shodno objavljenom biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Oscilacije idu do dva stepena Celzijusa kada se srednja godišnja temperatura uporedi sa „klimatskim štraftama“ za period od 1962. do 2010. godine.
Procene su da bi razlika bila još drastičnija kada bi se stanje uporedilo sa predindustrijskim dobom, odnosno drugom polovinom devetnaestog veka.
Srbija je za oko 1,8 stepena toplija nego u predindustrijsko doba (1850-1900), što je za 50 odsto više u odnosu na planetu u celini koja se zagrejala za 1,2 stepena.
Gledajući samo Beograd, prosečna godišnja temperatura između 1961. i 1990. godine iznosila je 11, 9 °C u prestonici.
Prošlogodišnji prosek temperatura dostigao je čak 14,8 °C, što znači da je bilo za skoro tri Celzijusa toplije nego što je to bilo uobičajeno pre samo pedesetak godina, odnosno za 1,7 °C toplije nego tokom protekle tri decenije (1991-2020).
Temperaturni rekordi koje obaramo zahtevaju brzu i posvećenu borbu protiv klimatskih promena, a može se početi zagovaranjem i širenjem svesti o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije.
„Verovatno se nikada nećemo ‘vratiti’ nazad u vreme znatno prijatnije klime, ali energetskom tranzicijom na obnovljive izvore i razvojem čistih tehnologija možemo obuzdati porast temperature i izbeći najgore posledice, kako globalnog tako i lokalnog, zagrevanja – po drveće, životinje, čitavu prirodu, infrastrukturu, pa i nas same“, zaključuje Klima101.
Zbog klimatskih promena 200 miliona ljudi emigrira do 2050. godine
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
