Radne dozvole za strance: Sve manje odobrenja za Ruse i Kineze, opao broj zahteva iz Turske

Nakon prošlogodišnjeg skoka u broju izdatih dozvola radnicima iz Turske, ove godine njihov broj se znatno smanjio, a na treće mesto po poreklu radnika vratila se Indija, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iako je broj podnetih zahteva rekordan, i prema pisanju medija prelazi 67.000, broj izdatih dozvola do sredine oktobra nije ni blizu broju od prošle godine.

Od 1. januara do 16. oktobra 2024. godine nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ukupno su izdale 16.591 dozvola za rad radnicima iz inostranstva, dok je u celoj 2023. izdato više od 52.000.

Od početka ove godine najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Kine – 3.579, Ruske Federacije – 6.615 i Indije – 1.526, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Uvidom u našu evidenciju, nemamo mogućnosti da damo informaciju u kojim sektorima se radnici iz inostranstva najviše zapošljavaju“, rekli su iz NSZ za Novu ekonomiju.

Procedura izdavanja dozvola regulisana je Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad.

Od 1. januara do 31. decembra 2022. godine NSZ je izdala ukupno 35.167 dozvola za rad radnicima iz inostranstva.

U ovom periodu najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Kine – 10.044, Ruske Federacije – 8.081 i Indije – 2.973, rečeno je Novoj ekonomiji iz NSZ.

U 2023. NSZ je izdala tačno 52.165 dozvola za rad radnicima iz inostranstva.

U ovom periodu najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Ruske Federacije – 20.395, Kine – 10.602 i Turske – 5.070.

Na postojanje potrebe za radnom snagom iz inostranstva utiču razni faktori, od obrazovanja do migracija državljana Srbije, koji i sami idu na rad u inostranstvo.

U inostranstvu je radilo/boravilo 313.411 državljana Srbije, prema podacima popisa iz 2011. godine. Njihove najčešće destinacije bile su Austrija, Nemačka, Švajcarska, Francuska, SAD, Švedska…

Institut za razvoj i inovacije (IRI) sproveo je analizu mobilnosti radne snage, u kojoj navodi da još uvek nezvanični podaci iz popisa 2022. godine, dobijeni od predstavnika Republičkog zavoda za statistiku, potvrđuju ovu cifru.

Na osnovu Popisa iz 2022. godine, zvaničnici RZS su dali procenu da je godišnje iz Srbije neto emigriralo između 25.000 i 27.000 ljudi u periodu od 2011. do 2022. godine, navodi IRI u analizi.

„Najčešće destinacije emigriranja za građane Srbije koji rade borave u inostranstvu su Austrija (22,5 odsto) i Nemačka (17,9 odsto), mada postoji tendencija smanjenja ovih udela“, piše IRI.

Takođe, navodi se da je veliki deo spoljnih migranata Srbije u prošlosti migrirao i ka zemljama Zapadnog Balkana, odnosno ka bivšim zemljama SFRJ.

I stranci žrtve rada „na crno“

Neki poslodavci u Srbiji radnike angažuju „na crno“ i radnici iz inostranstva nisu izuzetak.

Neki slučajevi su privukli pažnju javnosti, poput optužbi na račun kompanije Linglong za teška kršenja prava radnika iz Indije i Vijetnama, što je ova firma negirala.

Inspektori za rad su u periodu januar–septembar 2024. godine zatekli na radu ukupno 6.696 stranih državljana, od kojih su 242 bila na radu „na crno“, bez zaključenog ugovora o radu, odnosno bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje, kažu iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Od njih je daleko najviše bilo državljana Turske – 151, navode iz ovog Ministarstva za Novu ekonomiju.

U istom periodu Inspekcija je podnela 91 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca koji angažuju strane državljane i jednu krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a donela je ukupno 30 rešenja sa 74 naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, 19 rešenja o zabrani rada na mestu rada, 47 naloga na 36 zapisnika, 12 ukazivanja i upozorenja i 12 obaveštenja Ministarstvu unutrašnjih poslova, Upravi za strance.

Prethodne godine, inspektori su na radu zatekli 7.781 stranih državljana, od kojih je 450 bilo neprijavljeno, a 2022. godine zatekli su 5.767 stranaca od čega je 327 bilo „na crno“.

U sve tri godine, najviše je neprijavljenih radnika dolazilo je iz Turske.

Lakše zapošljavanje stranaca, ali i zaštita domaćih radnika

U julu prošle godine Srbija je izmenila Zakon o zapošljavanju stranaca kako bi olakšala njihovo uključenje u tržište rada.

Uvedeno je da se istom dozvolom reguliše i boravak i rad stranih državljana u Srbiji, a izdavanje ove dozvole moguće je u potpunosti digitalnim putem.

Ideja je bila da stranci brže i lakše ostvare pravo na privremeni boravak i rad u Srbiji.

Vlada Srbije ima ovlašćenje da ne da saglasnost za izdavanje dozvola za određena zanimanja, ukoliko za njima ne postoji potreba.

Takođe, Vlada može da organiči broj dozvola koje se izdaju strancima, prema potrebama tržišta rada i u skladu sa sopstvenom imigracionom politikom.

U izradi je i lista deficitarnih zanimanja, koja su naročito potrebna poslodavcima u Srbiji. Stranci koji se njima bave, prema zakonu, mogu biti izuzeti od obaveze da zadovolje kriterijum testa tržišta rada.

Takozvani test tržišta rada inače podrazumeva da NSZ utvrđuje da li se u evidenciji već nalaze nezaposleni koja odgovaraju zahtevu poslodavca za konkretno radno mesto.

Sa druge strane, Vlada može i da ukloni određena zanimanja sa liste deficitarnih kako bi zaštitila radnike – državljane Srbije, ukoliko nema manjka radne snage.

Vlada Srbije je 2022. donela, a prošle godine i dopunila, uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavanju novonastanjena lica u Srbiji.

Pravo na dodelu podsticaja ostvaruje se za novonastanjena lica koja poslodavac zaposli zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Podsticaji se isplaćuju u visini 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih lica, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dohodak građana i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, u smislu propisa kojima se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za isplate izvršene za zaposleno novonastanjeno lice u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. godine i zaključno sa 31. decembrom 2029. godine.

Kako će izmene Zakona o zapošljavanju stranaca uticati na tržište rada?