Vesti iz zemlje

07.09.2023. 09:21

Vlada Srbije, Zakoni, RSE

Autor: Katarina Pantelić

Kako će izmene Zakona o zapošljavanju stranaca uticati na tržište rada?

Foto: Pixabay

Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca, koji su usvojene 26. jula, uvele su jedinstvenu dozvolu koja objedinjuje i boravak i rad stranaca u Srbiji. Izdavanje ove dozvole moguće je u potpunosti digitalnim putem, a zakon predviđa i fleksibilniji koncept zapošljavanja stranaca, koji će brže i lakše ostvarivati pravo na privremeni boravak i ujedno pravo na rad, ali i dalje uz primenu koncepta sprovođenja testa tržišta rada.

Digitalizacijom je omogućeno i podnošenje zahteva i iz inostranstva, kao i preuzimanje relevantnih podataka službenim putem.

Kako se navodi u zakonu, za regulisanje boravka stranaca nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova , dok je za izdavanje dozvole za rad nadležna Nacionalna služba za zapošljavanje.

Prema rečima predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, u Srbiji trenutno boravi 72.876 stranaca sa privremenom dozvolom, a samo u avgustu su 2.692 stranca zatražila radnu dozvolu.

Novim zakonom se uređuju uslovi i postupak za zapošljavanje stranaca kao i privremeno zapošljavanje, a stranac je svako lice koje nema državljanstvo Srbije.

Prema odredbama zakona, stranac može da dođe na privremeni rad u zemlju kako bi se stručno osposobio i usavršio za potrebe poslodavca.

Ugovor o radu koji poslodavac može da zaključi sa strancem je na određeno ili neodređeno u zavinsosti koliko mu traje jedinstvena dozvola.

Stranac je u obavezi da u roku od 30 dana nakon što prestane da mu važi ugovor o radu ili zaključi drugi ugovor ili neki drugi ugovor kojim bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava na osnovu zakona, inače se u suprotnom primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca.

Zakonom je definisana i procena, koja predstavlja ocenu ispunjenosti uslova za zapošljavanje stranca, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanje stranca, za koju je zadužena Nacionalna služba za zapošljavanje.

Dokaze neophodne za procenu ispunjenosti uslova za izdavanje jedinstvene dozvole stranac treba da podnese elektronski, putem portala, a procena se označava ocenom „ispunjava“ ili „neispunjava“.

Vlada Srbije može, ukoliko ne postoji potreba za određenim zanimanjima, da ne da saglasnost za izdavanje jedinstvenih dozvola za ta zanimanja.

Sama procena za zapošljavanje, kako se navodi u zakonu, se vrši na osnovu stanja na tržištiu rada i ocenom ispunjenosti određenih uslova.

Vlada Srbije može odlukom koju donese i da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada.

Kvota koja govori koliko stranaca u Srbiji može da se zaposli, se utvrđuje na predlog ministarstva koje je nadležno za zapošljavanje uz prethodno mišljenje socijalno-ekonomskog saveta i organizacije nadležne za zapošljavanje,

Poslodavac koji ima potrebu za radnicima, ne sme u roku od 90 dana pre podnošenja zahteva za zapošljavanje stranaca, da otpušta zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na tim radnim mestima za koje traži strance.

Naime, stranac prema novom zakonu, može da promeni poslodavca, ali i da se zaposli kod dva ili više poslodavaca sve dok mu važi jedinstvena dozvola.

Takođe, on može i dobiti dozvoliu za samozapošljavanje. U tom slučaju on je u obavezi da započne posao u roku do 90 dana za koji mu je izdata jedinstvena dozvola.

Ko može da radi bez jedinstvene dozvole?

Pravo na rad u Srbiji bez izdate jedinstvene dozvole može da ima stranac kome je odobren privremeni boravak ukoliko je neko od članova njegove uže porodice dobio stalno nastanjenje.

Takođe, on može da radi i bez dozvole, ukoliko ima vlasništvo nad nekom nepokretnošću, ukoliko je u pitanju humanitarni boravak u zemlji, ako studira ili je na međunarodnoj razmenai studenata, ili pak dolazi zbog potreba u vezi sa  naučno istraživačkim radom.

Pravo na rad bez izdate jedinstvene dozvole ima stranac koji obavlja posao akreditovanog stranog novinara i koji je predstavnik inostranog medija ili koji je volonter, koji obavlja verske poslove ili onaj koji je angažovan kao član autorske ili glumačke ekipe na teritoriji Srbije.

Takođe, on može raditi u Sbiji bez dozvole ukoliko obavlja neki posao bez zasnivanja radnog odnosa a na osnovu odgovarajućih ugovora ili sporazuma sa međunarodnim organizacijama.

Da li i kako zapošljavanje stranaca menja tržište rada?

Vlada Srbije je prošle godine donela uredbu koja predviđa podsticaje za poslodavce koje zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji.

Prema prvobitnoj verziji uredbe pravo na dodelu podsticaja imao je poslodavac koji „novonastanjeno lice“ zaposli do kraja ove godine, ali je uredba nedavno produžena do kraja 2024. godine.

Nedavno je u razgovoru za Novu ekonomiju predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić rekla da se Srbija možda poprvi put suočava sa manjkom rande snage i da ova odredba nije slučajno doneta.

„Verovatno nema dovoljno domaćih radnika i oni odlaze u druge zemlje, a nama dolaze oni iz manje razvijenih zemalja. U tom smislu je to moralo da se reguliše. Imamo popriličan broj stranih radnika u Srbiji i u svakom slučaju je dobro da se položaj tih radnika reguliše“, rekla je Savić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković komentarišući ovu odluku, rekao je da je činjenica da se nedostatak domaće radne snage nadoknađuje inostranim državljanima i podsetio na izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca.

„Kada je kod nas sezona, kuvari posebno ali i konobari, prelaze u Hrvatsku ili Crnu Goru gde su moguće veće plate u sezoni. Tako da, ne samo da nam nedostaju zavarivači, keramičari ili armirači već nedostaju i radnici u gostitieljstvu a kažu i da je u trgovini veliki problem, s obziom na dužinu radnog vremena jer trgovine često rade i nedeljom“, rekao je Atanacković.

Kako na osnovu jedinstvene dozvole do državljanstva?

Naime, Zakon o zmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca donet je u isto vreme kada i izmene i dopune Zakona o državljanstvu Srbije. Prema Zakonu o državljanstvu, zahtev za državljanstvo bi mogao da podnese stranac koji na osnovu odobrenog privremenog boravka živi u Srbiji najmanje godinu dana.

Da bi stekao uslove za državljanstvo stranac mora da stekne srednje ili visoko obrazovanje u Srbiji ili da ima rešenje o priznavanju strane diplome.

Takođe, on mora da obavlja samostalnu delatnost ili da bude zaposlen ili radno angažovan kod poslodavca uSrbiji i da sa izjavu da Srbiju smatra svojom državom.

Zbog izmena ova dva zakona, kako je pisala Radio slobodna Evropa (RSE), Evropska komisija je bila „zabrinuta“.

„Komisija je izrazila zabrinutost da bi predviđene izmene srpskog zakona o državljanstvu mogle da predstavljaju rizik za javnu politiku ili bezbednost Evropske unije (EU), s obzirom da građani Srbije uživaju bezvizni pristup u EU“, navodi se u pisanoj izjavi iz Evropske komisije koju su dostavili RSE.

Kako je dodala Evropska komisija, kroz pojednostavljene procedure, državljani trećih zemalja kojima bi inače bila potrebna viza za putovanje u EU, mogli bi to da urade bez vize.

Predlog zakona: Lakše do državljanstva Srbije

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.