U kompleksu nekadašnjeg BIP-a blizu Prokopa uskoro niču osmospratnice

Kompleks nekadašnje Beogradske industrije piva i bezalkoholnih pića (BIP) koji se nalazi u blizini Železničke stanice Beograd centar – Prokop i Ortopedskog preduzeća „Rudo“ biće urbanizovan. Na tom mestu izgradiće se mešoviti gradski centri i zgrade do osam spratova, a kompleks će se prostirati na oko 10,5 hektara.

Kompleks zgrada obuhvatiće teritorije gradske opštine Savski venac, a granice kompleksa obuhvataju prostor između Bulevara Vojvode Putnika na zapadu, saobraćajnice Bulevar Franše D’ Eperea na severu, petlje „Žaba“ na istoku i saobraćajnice Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića na jugu kao i deo kompleksa železničke stanice „Beograd-centar – Prokop“.

Kako se navodi u Planu detaljne regulacije koju je Sekretarijat za građevinske poslove Grada Beograda stavio na rani javni uvid, izgradnjom komercijalnih sadržaja, biće zaokružena početna transformacija železničke stanice „Prokop“ i ovog dela opštine.

Tako će na platou iznad ulazno-izlaznih koloseka Prokopa biti zona komercijalnih sadržaja.

Na ovom prostoru planirane su površine javne namene, mreža saobraćajnica, površine za objekte i komplekse javnih službi (specijalizovana zdravstvena zaštita), zelene površine i šume.

U okviru kompleksa najveći deo  zauzima sama Beogradska industrija piva, oko 4,9 hektara.

Na površini prve srpske parne pivare koja je radila od 1873. do 1947. godine, a koja je kasnije proširena, prostiru se i vila Đorđa Vajferta ali i njegovi podrumi.

Vajfertovi podrumi, odnosno „ležni podrum“, podeljen je u 14 odeljenja u kojima je skladišteno pivo u bačvama i tankovima.

Sama vila Đorđa Vajferta će prilikom urbanizovanja ovog dela kompleksa biti zadržana u postojećem stanju, a u nacrtu Plana stoji da će kasnije biti i definisana pravila za intervencije na objektu u cilju očuvanja ovog kulturnog nasleđa.

Kako izgleda tlo na kojem će se naći zgrade?

Osmospratnice koje će biti izgrađene u kompleksu BIP-a, naći će se u okviru arheološkog nalazišta odnosno dobra pod prethodnom zaštitom, koje obuhvata lokalitete od Čukaričke padine do Mostarske petlje.

U Planu detaljne regulacije navodi se i da ovo područje pripada regionu pobrđa između Save i Dunava, pa tako treba voditi i računa o inženjersko-geološkim karakteristikama ovih terena.

Pre nego što kompleks počne da se gradi, trebalo bi voditi i računa o pripremi terena jer reon na kojem će se graditi obuhvata potencijalno nestabilne padine, što znači da se teren mora osigurati od klizišta.

Ono što se još spominje u dokumentu je i da će se ispitati da li će na lokaciji moći i da se izgrade viši objekti od 32 metra, odnosno viši od osam spratova.

Prokop koristite na sopstvenu odgovornost: Železnička stanica i dalje bez dozvole za upotrebu