Počinje carinski rat
Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu uveo dodatne carine od 25 odsto na uvoz svih automobila u SAD koje će se primenjivati od 3. aprila. U pitanju je veliki udarac za proizvođače automobila: prošle godine,...
U 2023. jedanput izmereno zagađenje vazduha opasno po zdravlje, Pančevo nema saglasnost za merenje
Na kvalitet ambijentalnog vazduha u Srbiji je u 2023. godini najviše uticalo prisustvo suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Sumpor dioksid i benzen nisu bili uslov za prekomerno zagađenje, ali je u Kostolcu registrovana jedna epizoda koncentracija sumpor dioksida opasna po zdravlje ljudi, navela je Agencija za zaštitu životne sredine u svom godišnjem izveštaju. Bor, Lazarevac, Valjevo i Novi Pazar nisu prošli „neopaženo“ u sferi zagađenja vazduha, dok Pančevo i Šabac, pravda se Agencija, nemaju saglasnost za merenje zagađenja.
U mnogim gradovima u Srbiji je vazduh bio zagađen nekim od čestica, ali je azot dioksid bio iznad granične vrednosti samo u Beogradu.
Ove podatke navela je Agencija za zaštitu životne sredine Srbije u svom redovnom godišnjem Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji za 2023. godinu. Izveštaj je agencija obaveza, po zakonu, da preda svake godine.
Tako u 2023. merenja teških metala u suspendovanim česticama PM10, pokazuju da postoji zagađenje vazduha olovom, arsenom i kadmijumom u Boru, a samo arsenom u Lazarevcu. Ovo ne čudi s obzirom na to da se upravo u tim mestima i nalaze dva rudnika.
Kako se navodi u izveštaju, opšte stanje kvaliteta ambijentalnog vazduha u Srbiji može se komentarisati korišćenjem evropskog kriterijuma European Air Quality Index. Evropski kriterijum razvrstava kvalitet za PM2.5 čestice u rasponu od 0 do 25 μg/m³ (mikrograma po metru kubnom) na dobar, prihvatljiv, umeren, a za raspon veći od 25 do 75–800 μg/m³ na loš, veoma loš i izuzetno loš.
Međutim, ovako grupisane raspone, za potrebe godišnjeg izveštaja Agencija je izdvojila u dve opšte kategorije kvaliteta- nezagađen i zagađen vazduh.
Tako, vodeći se tim kriterijumom, navela je da je 75 odsto uzoraka vazduha bio u kategoriji nezagađenog, a 25 odsto u kategoriji zagađenog vazduha.
„Prema ovom kriterijumu kvalitet ambijentalnog vazduha u Beogradu je u statusu poboljšanja, jer su koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 za 2022. godinu pokazivale da je 70,5 odsto uzoraka u kategoriji nezagađenog, a 29,5 odsto uzoraka u kategoriji zagađenog vazduha“, navela je Agencija.
Zabeležena „samo jedna“ epizoda opasna po zdravlje ljudi
Podaci o emisijama u vazduh pokazuju da su najveći izvori azotnih oksida drumski saobraćaj i procesi proizvodnje i distribucije energije, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.
Naime, najveći izvor suspendovanih čestica u vazduhu predstavlja sektor Toplane, snage manje od 50 megavata i individualno grejanje. Tako je zapravo i energetski sektor najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji iz koga potiče 78,8 odsto ukupnih emisija.
Pojedine zagađujuće materije su različito zastupljene u programima merenja kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama za kontrolu kvaliteta vazduha. Tako se u periodu 2019–2023. godine povećavao broj mernih mesta, samim tim i broj dostavljenih podataka, tako da je njihov ukupan broj porastao sa 53 u 2019. godini na 96 mernih mesta u srbiji u 2023. godini.
Tokom 2023. godine koncentracije sumpor dioksida i benzena nisu bile uslov za prekomerno zagađenje vazduha ni na jednom mernom mestu u Srbiji, dok je azot dioksid bio iznad dozvoljene godišnje granične vrednosti samo u Beogradu tako da je kvalitet vazduha u Beogradu bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen, usled prisustva azot dioksida i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.
Gradovi Valjevo, Novi Pazar, Niš, Smederevo, Pirot, Pančevo, Novi Sad, Kruševac, Užice i Kosjerić svrstani su u mesta sa prekomernim zagađenjem vazduha, zbog prekomernog zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2.5.
Prekomerno su bili zagađeni, Kragujevac, Sombor, Kraljevo, Subotica, Loznica, Zaječar, Šabac, Čačak i Paraćin (Popovac), a uzrok zagađenju bile su suspendovane čestice PM10 iznad dozvoljenih granica. Bor je bio prekomerno zagađen usled prekoračenih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i koncentracija olova u njima dok su godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile veće od ciljnih vrednosti.
U Srbiji u 2023. godini zabeležena je samo jedna epizoda opasna po zdravlje ljudi, tvrdi Agencija. To se desilo 23. oktobra 2023. godine u Kostolcu, kada su izmerene koncentracije sumpor dioksida u tri uzastopna termina veće od 500 µg/m³ (mikrograma po metru kubnom).
U beogradu Bulevar Despota Stefana i Vračar najzagađeniji
Azot dioksid je, kako objašnjava Agencija, zagađujuća materija za koju se kao izvor najčešće vezuje saobraćaj, ali se javlja i kao proizvod sagorevanja u toplanama i termoelektranama.
Prema podacima iz 2023. godine azot dioksid je prekoračio godišnju graničnu vrednost 40 µg/m³ (mikrograma po metru kubnom) samo u Beogradu na mernim mestima „Beograd Despota Stefana GZZJZ“ (49 µg/m³) i „Beograd KCS Vračar“ (42 µg/m³).
Prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti je bilo samo u Beogradu, dok je prekoračenja satnih graničnih vrednosti bilo na mernim mestima u Beogradu, Subotici i Zaječaru.
„Suspendovane čestice PM10 i PM2.5 kao kompleksne zagađujuće materije koje imaju značajne negativne zdravstvene efekte, sa sobom mogu da u manjoj ili većoj meri sadrže i kancerogene teške metale i postojana organska jedinjenja. U ambijentalnom vazduhu se javljaju kao nusprodukt sagorevanja u industriji, saobraćaju i individualnim ložištima, zatim lokalno nastaju i tokom aktivnosti prilikom izgradnje i rekonstrukcije objekata i saobraćajnica. Imaju sposobnost resuspenzije što znači da, već jednom emitovane, a zatim i istaložene na tlu, ponovo mogu biti vetrom ili aktivnostima poput saobraćaja, vraćene u atmosferu“, navodi Agencija za zaštitu životne sredine u godišnjem izveštaju.
Rezultati merenja u 2023. godini pokazali su da su srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM10 prekoračile dozvoljenu vrednost 40 µg/m³ na 11 odsto mernih mesta, a prekoračenje dozvoljenog broja dana, 35, sa koncentracijama većim od 50 µg/m³ zabeleženo je na 60 odsto mernih mesta na kojima se ova merenja vrše.
Najveći broj dana sa prekoračenjem zabeležen je u Valjevu sa 149 dana, Popovcu 137, Novom Pazaru i Zaječaru 117, Šapcu 106 i tako dalje.
Prekoračenje godišnje granične vrednosti od 40 µg/m³ zabeleženo je i u Zaječaru iako je u njemu procenat validnih podataka bio veći od 75 odsto.
Najlošija slika Srbije- teški metali u Boru i Lazarevcu
Teški metali, arsen, kadmijum, nikl i olovo u suspendovanim česticama RM10 potiču u velikoj meri od sagorevanja fosilnih goriva, iz metaloprerađivačke industrije, habanjem guma i kočnica. Svi metali su kancerogeni što dodatno obavezuje da se njihove koncentracije mere i analiziraju.
Tako rezultati merenja u 2023. godini pokazuju da je bilo prekoračenja dnevne granične vrednosti olova u Boru i ciljne vrednosti arsena i kadmijuma u Boru i Beogradu.
Olovo u suspendovanim česticama RM10 nije prekoračilo godišnju graničnu vrednost 500 ng/m³ (nanograma po metru kubnom) ali je dnevna granična vrednost, 1000 ng/m³, bila prekoračena na mernom mestu „Bor Jugopetrol“ gde je izmerena maksimalna dnevna vrednost 1275 ng/m³.
U Boru i Beogradu su izmerene koncentracije arsena čija srednja godišnja vrednost prelazi propisanu ciljnu vrednost 6 ng/m³ (nanograma po metru kubnom) i to na mernim mestima „Bor Jugopetrol“ 40 ng/ m³, Bor „Gradski park“ 24 ng/m³, Bor „Brezonik“ 7 ng/m³ i Beograd „Lazarevac“ 8 ng/m³.
Ciljna vrednost kadmijuma (5 ng/m³) je prekoračena na mernom mestu „Bor Jugopetrol“ i iznosi 10 ng/m³ kao i na mernom mestu „Bor Gradski park“ 9 ng/m³.
Ciljna vrednost nikla (20 ng/m³) nije prekoračena ni na jednom mernom mestu, a najveću srednju godišnju vrednost beleži „Bor Gradski park“ sa 8 ng/m³.
„U Boru se uočava drastičan pad srednje godišnje koncentracije arsena u 2022. i 2023. godini u odnosu na prethodni period 2019–2021. godine ali i dalje je višestruko prekoračena godišnja ciljna vrednost. U Krivelju i Oštrelju godišnje koncentracije tokom poslednje dve godine nisu prekoračile ciljnu vrednost. Jedini porast u odnosu na prethodnu 2022. godinu beleži se na mernom mestu Bor ‘Gradski park'“, navodi Agencija.
Godišnje koncentracije kadmijuma na mernim mestima gde je on najviše i prisutan, pa tako merne stanice „Bor Jugopetrol“ i „Bor Gradski park“ beleže rast 2023. u odnosu na prethodnu godinu tako da je na njima prekoračena godišnja ciljna vrednost i iznosila je 10 ng/m³ i 9 ng/m³.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
