Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Ziđin u Boru po sedmi put osuđen za istu stvar, ukupne kazne ni pola promila godišnjeg profita
Ziđin, (BETAPHOTO/SASA TRIFUNOVIC)
Kineska kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper) koja posluje u Boru u junu je po sedmi put osuđena zbog izgradnje rudarskog objekta na jalovištu bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike. Kompanija je tada kažnjena sa ukupno dva miliona dinara. Sa prethodnih šest kazni zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, izrečenih od 2021. godine, ukupna „globa“ je dostigla osam miliona dinara.
Pošto je Ziđinov profit tokom prošle godine bio približno 164 miliona evra, ukupni iznos navedenih kazni ne dostiže ni pola promila jednogodišnje neto dobiti ovog rudarskog giganta.
Jedan od razloga za slabašan „sudski bilans“ jeste i to što je do sada u svih šest prethodnih slučajeva kompanija dobila kazne ispod ispod zakonskog minimuma, koji iznosi od 1,5 miliona dinara.
Privredni sud u Zaječaru je 5. juna, na osnovu prijave koju su podneli Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača Bor, doneo prvostepenu presudu da Ziđin mora da plati kaznu od ukupno dva miliona dinara zbog izgradnje rudarskog objekta na nadvišenju flotacijskog jalovišta “RTH”.
Privredni sud je do sada, kada je u pitanju Ziđin, donosio i oslobađajuće presude. Jedna od njih je doneta za projekat postrojenja za tretman otpadnih rudničlih voda, ponovo bez odobrenja za izgradnju objekata. I u ovom sudskom postupku je Ziđin priznao delo, ali je sud našao da je gradnja bez odobrenja u ovom slučaju bila „opravdana“. Međutim, postrojenje koje se bespravno gradilo i izgradilo nije građeno u cilju zaštite životne sredine i smanjenja zagađenja, već isključivo većoj količini izdvojenih metala za kompaniju Ziđin, tvrde iz organizacije RERI.
Od tog iznosa, 1,8 miliona dinara određeno je za prestup koji se tiče „postupka bez prethodno dobijenog rudarskog odobrenja“, dok je dodatnih 200.000 dinara kazne određeno za gradnju bez saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu.
RERI tvrdi da je veći deo depresije (ulegnuća) koje služi da prihvati poplavni talas u slučaju pucanja brane zapravo sada ispunjen rudarskim otpadom, deponovanim bez odgovarajuće studije o proceni uticaja na životnu sredinu i pratećih dozvola.
U slučaju da se deponovana jalovina izlije, ona bi dospela u Borsku reku i ugrozila selo Slatinu koje se nalazi nizvodno, dodali su u ovoj nevladinoj organizaciji.
RERI je nakon presude saopštio da Ziđin rudarske i građevinske objekte „po pravilu gradi bez dozvola“, a da se u sudskim postupcima koji se protiv njih pokreću brani time „da su radovi bili hitni jer bi bez istih došlo do ugrožavanja ljudi i ekološke katastrofe“.
Kako su naveli iz organizacije, Ziđin redovno u sudskim postupcima ističe da proces dobijanja dozvola pred državnim organima traje predugo.
Saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu daje Ministarstvo zaštite životne sredine. Prema Zakonu o proceni uticaja na životnu dredinu, nadležni organi i organizacije su dužni su da u roku od 15 dana od prijema zahteva obezbede potrebne podatke i dokumentaciju od značaja za utvrđivanje i procenu mogućih direktnih i indirektnih uticaja projekta na životnu sredinu.
Nova ekonomija je pokušala da dobije komentar od Ziđina, ali do objavljivanja teksta to nije uspela.
Pravna zastupnica organizacije RERI Ljubica Vukčević rekla je u razgovoru za Novu ekonomiju da kazna izrečena u junu nije dovoljna, jer treba uzeti u obzir da je kompanija već šest puta bila osuđivana za isti privredni prestup.
„Zaprećena kazna za ovaj privredni prestup je od 1,5 miliona do tri miliona dinara. Međutim, u ovom slučaju sud je trebao prilikom izricanja kazne da uzme u obzir da je kompanija već šest puta bila osuđivana, tako da je (kazna) u ovom postupku mogla da bude i u većem iznosu“, rekla je Vukčević.
Kako je dodala, sud je u ranijim slučajevima izricao kaznu ispod zakonskog minimuma, od 350.000, do 1,5 miliona dinara – dakle, primenjivao se institut ublažavanja kazne.
„Sudija u ovoj situaciji ima mogućnost da izrekne kaznu ne do tri miliona, nego šest miliona dinara, dakle dvostruki iznos, jer se radi o povratniku, odnosno pravnom prestupu koje je Ziđin više puta izvršio“, rekla je advokatica.
Napomenula je da nadležna tužilaštva ne razmatraju i ne uzimaju u obzir opasnost koju nezakonite aktivnosti kompanija uzrokuju po živote i zdravlje ljudi kao i na životnu sredinu.
„To je rudarski otpad i praktično odlagalište otpada koje zbog strujanja vetra leti na građane Bora. Kada ste tužilac koji dobije takvu prijavu ili kada ste sudija koji sudi takav slučaj treba da budete svesni i opasnosti tog projekta, i značaja presude koje donosite. Razmere tog projekta i opasnost je nesagledliva i neuporediva sa drugim slučajevima koje možda privredni sud u Zaječaru radi“, rekla je advokatica Vukčević.
Iako je visina kazne nedovoljna, ipak je dobro da je tužilaštvo uzelo u obzir našu prijavu i da je sud doneo osuđujuću presudu, jer u suprotnom, protivzakonito postupanje Ziđina bi ostalo bez ikakve sankcije.
Recidivizam
Ovo je samo jedan od slučaja kojim je kineska kompanija Ziđin prekršajno osuđena. Kompanija je zbog prekomernog aerozagađenja u novembru 2019. i januaru 2020, kažnjena sa po milion dinara.
Nadležna inspekcija je prethodno zaključila da je tokom četiri dana u centru Bora koncentracija sumpor-dioksida (SO2) bila i do 8,3 puta veća od dozvoljene.
Zatim je Privredni sud u Zaječaru 2022. godine doneo osuđujuću presudu i kaznio kompaniju “Ziđin Bor Koper”, jer je izgradnju i radove na proširenju topionice bakra u Boru započela bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
Zbog tog prestupa kompanija je kažnjena sa svega 200.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 dinara.
Slučaj koji nije u vezi sa zaštitom životne sredine, ali te tiče pomenute kompanije, je i pogibija radnika tokom rekonstrukcije Topionice u Boru, kada je kompanija kažnjena minimalnim novčanim iznosom, jer nije imala prethodno potrebnu dokumentaciju kojom bi regulisala bezbednost radnika.
HBIS u Smederevu emitovao do 200 odsto više PM čestica nego što je dozvoljeno
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
