Ulaganja u odgovor na klimatske promene Srbiji bi se desetostruko isplatila

Svetska banka procenjuje da će Srbiji biti potrebna ulaganja vredna 9,5 milijardi dolara u narednih 30 godina kako bi se prilagodila ekstremenim vremenskim uslovima. Ipak, ova ulaganja bi se, prema njihovim procenama, isplatila dva do 10 puta, kroz smanjivanje štete i druge ekološke i ekonomske koristi.

Kako prenosi Klima101, u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, u periodu od 2000. do 2020. godine Srbija je pretrpela štete u iznosu od najmanje 6,8 milijardi evra zbog ekstremnih vremenskih uslova.

Adaptacija na klimateske promene izuzetno je važna za jugoistočnu Evropu, koja se zagreva intenzivnije i brže od svetskog proseka. Porast prosečne globalne temperature iznosi 1,1 °C, a u Srbiji je taj broj 1,8 °C.

Izostanak adekvatnog odgovora na klimatske pormene, doveo bi do katastrofalnih šteta od poplava, suša i ekstremnih temperatura, ali i širih posledica po naše zdravlje, ekonomiju i društvo uopšte.

U adaptaciju spadaju različite mere, od unapređenja zaštite od poplava i obnove plavnih područja, preko razvoja sistema ranog upozoravanja na ekstremne vremenske prilike, do subvencija za protivgradnu zaštitu i menjanja regulative za rad na otvorenom tokom letnjih vrućina.

Kako je ranije pisala Nova Ekonomija, Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je usvojila Vlada Srbije, predviđeno je izdvajanje 7,3 miliona evra iz budžeta do kraja 2026. godine.

Ipak, „ukupne neophodne investicije u adaptaciju su daleko veće, i mere se u milijardama, ali studija Svetske banke pokazuje da bi se ove investicije u slučaju Srbije isplatile“, piše dr Ivana Ostojić iz Institut društvenih nauka u Beogradu.

Prilagođavanje klimatskim promenama dovodi do ubrzanog ekonomskog potencijala

“Kako navodi Svetska banka, investicije u adaptaciju će doneti „trostruku dividendu“, koja uključuje tri vrste koristi: izbegnuti gubici, ubrzani ekonomski potencijal i povećane društvene i ekološke koristi”, ističe Ostojić.

Koristi od adaptacije ogledali bi se u zaštiti infrastrukture i imovine, kao i pozitivnim efektima na biodiverzitet, kvalitet vazduha, upravljanje vodama, smanjenje emisije gasova staklene bašte i zdravlje i blagostanje.

Adaptacije dovode do smanjenja budućih rizika, poboljšanja produktivnosti rada i resursa, povećanja koristi za životnu sredinu. Uzimajući sve to u obzir, investicije u adaptaciju značajno smanjuju ekonomske gubitke od klimatskih uticaja.

„Prema procenama Svetske banke, investicije u adaptaciju u zavisnosti od sektora bi trebalo da dovedu do ostvarenja racia koristi i troškova između 2 i 10, što bi značilo da svaki uloženi dolar u akcije prilagođavanja klimatskim promenama rezultira očekivanim koristima između 2 i 10 dolara, što ispunjava kriterijume isplative investicione aktivnosti“, navodi se u tekstu.

Ostojić ističe da „Ulaganja u adaptaciju mogu predstavljati značajan podsticaj za rast zaposlenosti, poboljšanje veština i rast trgovinskih mogućnosti“.

„Srbija je napravila značajne korake u izgradnji budućnosti otporne na klimu nacionalnim programom prilagođavanja, digitalnim alatima, pilot projektima sa ekološkom dimenzijom, povećanjem otpornosti šumskih ekosistema, kao i modelima finansiranja usklađenim sa normama Evropske unije“, navodi ona.

Ističe se značaj ulaganja u dalju adaptaciju, ne samo zbog ekoloških, već i ekonomskih potreba Srbije.