Inflacija tiho krčka: Voće, povrće, odnošenje smeća dižu opšti rast cena, sve akcije do sada bez efekta

Poslednja merenja rasta potrošačkih cena za jul, prema Republičkom statističkom zavodu (RZS), govore nam da je rast cena voća od 35,7 odsto i odnošenje smeća od 27,3 odsto najviše uticalo na to da inflacija bude na 4,9 odsto. Za voće i povrće smo već čuli da možemo očekivati poskupljenja zbog loše sezone, a na drugoj strani rast minimalca, plata i penzija, kao i najavljeno povećanje cena struje tek nas očekuje. Pride, niko se ne usuđuje da prognozira kako će se kretati cene nafte na svetskom tržištu. Najavljen je i novi ugovor sa Rusijom za gas, što itekako može podići cene u zavisnosti od dogovora.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS) kaže da će rast inflacije svakako uticati na one građane koji imaju zarade ispod proseka.

„Ali imate zbog ovih carina porast troškova međunarodne proizvodnje. Sa druge strane postoji i porast cena voća i povrća zbog suše. Na trećoj strani porast cena kafe i kakaa. Sve je to uticalo da imamo porast inflacije iznad okvira Narodne banke Srbije. Ona je sada pod kontrolom, jer neće se vraćati na nivoe na kojima je bila 2022. i 2023. godine. Zbog toga i NBS drži referentnu kamatnu stopu na istom nivou“, kaže Stanić.

Rajfajzen banka je povećala projekciju infacije za kraj godine na 3,9 odsto sa 3,5 odsto godina na godinu.

Bečki institut je ranije ove godine revidirao svoj stav za srpsku inflaciju sa 3,5 na 4,2 odsto, dok su iz Međunarodnog monetarnog fonda rekli da će inflacija biti u okvirima cilja NBS na „srednji rok“.

Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta na pitanje o ograničavanju cena u radnjama, kaže da su takve akcije populističke i nisu nikome donele ništa dobro.

„Ja uvek gledam cenu stanovanja, hranu i energije zato što te tri komponente učestvuju u inflaciji u iznosu od preko 60 odsto. S tim što hrana i piće zauzaimaju 40 odsto u inflaciji. Ti populistički potezi (kao Najbolja cena) nisu ni na papiru uspeli da smanje inflaciju, jer očigledno porizvodi čije su cene smanjenje ne ulaze u potrošačku korpu. I pored tih akcija, inflacija je više nego duplo viša nego u Evrozoni. Kad se promeni politika možda prema proizvodnji hrane, tog trenutka bi mogli da pričamo o nekoj stabilizaciji inflacije“, kaže Radosavljević.

On objašnjava da mi i dalje imamo jako veliki broj cena koje se administrativno određuju kao u sektoru energetike, komunalnih usluga i drugo.

„A sada imamo i najavu rasta cena električne energije, a cene energenata imaju veliki efekat na sve ostale. Imamo najavu za rast minimalca malo ranije ove godine, što će takođe da doprinese inflaciji. Zato sam i rekao da nas očekuje vruća jesen, jer inflacija ni preko leta nije zaustavljena, što je obično sezonski slučaj. Mi smo na početku godine imali nižu inflaciju jer je baza iz prošle godine bila visoka, a sada u ovom delu godine imamo veći rast očigledno nego ranije, što znači da se inflacija otela kontroli. Očekujem i da će država na dalje da usklađuje cene usluga, a ne verujem da će biti nekog pravog odgovora već da će samo povećati malo penzije i plate,“ kaže profesor sa FEFA fakulteta.

Ovo se vrlo dobro vidi prema podacima RZS jer su usluge na mesečnom nivou rasle 5,4 odsto, dok je rast cena robe u julu u odnosu na jul prošle godine bio 4,7 odsto. U ovoj katergoriji odnošenje smeća je u julu poskupelo za 27,3 odsto, snabdevanje vodom 12,4 odsto, a odvođenje otpadnih voda 14,1 odsto.

Prema mišljenju Radosavljevića inflacija se neće vraćati na nivoe od 2022. ili 2023. godine, ali već i ovaj nivo je dovoljno visok jer imate konstatan rast cena. I naša inflacija je počela da raste jače 2021. godine kada smo generisali prvo svoju, pa smo onda dodatno uvezli inflaciju. Ta inflacija je počela i najviše dolazi od hrane jer smo sistematski uništili poljoprivredu, imali smo tri ili četiri godine za redom loše vremenske uslove, stava je Radosavljević.

Osim sad u oktobru, struja će opet poskupeti i sledeće godine: Razlog – loši rezultati Elektrodistribucije