Kako američke vlasti vide, a srpske ne primećuju prinudni rad u Linglongu: Kineska fabrika i danas dobija enormne subvencije iz budžeta

Američka služba za carinu i zaštitu granica (CBP) izdala je Nalog za zadržavanje isporuka automobilskih guma proizvedenih u Srbiji, preciznije u fabrici Linglong u Zrenjaninu. Kako je navedeno, pošiljka iz Srbije zadržana je zbog dokaza koji ukazuju na upotrebu prinudnog rada u proizvodnji. Radnici u Linglongu, prema navodima, ispunjavaju čak devet indikatora koji ukazuju na prinudni rad. Za to vreme, nadležni u Srbiji ne reaguju, iako je Linglong jedna od fabrika koja je od države dobila milionske subvencije.

„Poruka je jasna – Sjedinjene Američke Države neće tolerisati prinudni rad u lancima snabdevanja“, rekao je komesar CBP-a Rodni Skot.

Ova zabrana, kako je navedeno u saopštenju CBP-a, rezultat je njihove istrage i pregleda informcija koje ukazuju na to da Linglong proizvodi automobilske gume koristeći prinudni rad.

“CBP je analizirao sledeće potkrepljujuće dokaze: izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, beleške sa fokus grupa sa terena, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija iz otvorenih izvora, medijske izveštaje i akademska istraživanja”, navedeno je u saopštenju.

Kako se dodaje, ovi dokazi su pokazali da su radnici u kompaniji Linglong pokazali devet indikatora prinudnog rada, prema Međunarodnoj organizaciji rada. To su zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti.

“Činjenice koje stoje iza ovih pokazatelja ukazuju, na osnovu razumne sumnje, da su radnici uključeni u prinudni rad, odnosno rad koji se obavlja nevoljno i pod pretnjom kazne”, dodaje se.

Ipak, u saopštenju nije precizirano na koje se tačno događaje odnose dokazi kojima američka administracija raspolaže.

Mirjana Mitić iz organizacije Astra kaže za Novu ekonomiju da trenutno ne postoje indikatori da se u fabrici Linglong dešavaju teška kršenja zakona, kao što je to bio slučaj sa radnicima iz Vijetnama i Indije, kojima su čak oduzimani i pasoši.

„Kao organizacija koja se kontinuirano bavi praćenjem slučajeva trgovine ljudima, mogu da kažem da nastavljamo da pratimo situaciju u kompaniji Linglong i da i dalje dobijamo informacije koje ukazuju na kršenja radnih prava, naročito kada su u pitanju uslovi rada, zavisnost radnika od poslodavca i ograničen pristup mehanizmima zaštite. Međutim, u ovom trenutku, na osnovu informacija kojima raspolažemo, ne postoje jasni indikatori koji bi omogućili da govorimo o identifikovanim slučajevima eksploatacije I trgovine ljudima u smislu važećih nacionalnih procedura. Mi i dalje svakako postavljamo pitanje da li se situacija malo bar popravila za radnike ili se sada primenjuju suptilniji mehanizmi kontrole i prinude kao i kontrole informacija koje izlaze van kompanije”, kaže Mitić.

Amerika zna, Srbija ćuti

U ovom slučaju, izdvaja se jedno ključno pitanje. Kako je moguće da američke vlasti znaju, a srpske ne, šta se dešava u Linglongu?

Stručnjak za radno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović za Novu ekonomiju kaže da su na slučaj Linglonga zaboravili nadležni, koji bi takođe voleli da ih se ni javnost ne seća.

“Ta fabrika je od početka više politička nego ekonomska investicija, i odavno je jasno da se u njoj dešava moderno ropstvo, ali smo imali čitavu plejadu likova, od ministara do zaštitnika građana, koji su imali neprimerene izjave i tvrdili suprotno. Tako je stvorena neka paralelna realnost, ti radnici su vraćeni u svoje zemlje i slučajevi su zataškani”, priča Reljanović za Novu ekonomiju.

Međutim, očigledno je da to što srpske vlasti situaciju u Linglongu ignorišu, ne znači da međunarodne institucije ne primećuju.

“I Evropski parlament se oglasio o tome, bili smo na američkoj Watch listi, a u jednoj verziji Uredbe o zabrani uvoza robe u Evropsku uniju, navedena su dva primera prinudnog rada – jedan je bio Linglong. Mi možemo da guramo ovo pod tepih, ali činjenice su utvrđene. To što ovde ne možete da kažete da je bilo trgovine ljudima, jer nije bilo suđenja, pa je to kleveta – nije ključno za neke druge države”, priča Reljanović.

Mirjana Mitić ističe da je Astra sve informacije do kojih je došla u slučajevima Linglonga dostavila nadležnim organima, ali da radnici ipak nisu i zvanično identifikovani kao žrtve trgovine ljudima.

“Takođe, nemamo informacije o tome dokle je tužilaštvo stiglo u postupanju povodom ovih navoda, niti kakvi su konkretni ishodi institucionalnih reakcija. Možda baš to ćutanje govori mnogo. Jedini ko se zapravo oglasio je Zaštitnik građana koji je objavio poseban izveštaj nakon nadzora u ovom slučaju”, kaže Mitić.

Sagovornica Nove ekonomije podseća i da Nemačka agencija za nadzor nad primenom zakona o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja BAAFA, još uvek ima otvoren nadzor u ovom predmetu, s obzirom na to da se gume uveliko izvoze nemačnim auto-kompanijama.

“Ovo pitanje, po našem mišljenju, prevazilazi jedan pojedinačan slučaj i otvara mnogo šire i sistemsko pitanje – pitanje funkcionisanja institucija koje bi trebalo da štite pravo svakog radnika na dostojanstven rad u Srbiji, ali i da reaguju pravovremeno i odlučno na svaki oblik prinudnog rada i trgovine ljudima. Činjenica da strane institucije procenjuju da postoje dovoljni osnovi za ozbiljne mere, dok se u domaćem sistemu ne dolazi do formalne identifikacije žrtava, za nas kao organizaciju koja godinama radi sa preživelima jeste duboko frustrirajuća. Ona ukazuje na postojeće slabosti u sistemu prepoznavanja, nedostatak proaktivnog pristupa i izostanak jasne odgovornosti institucija. Borba protiv trgovine ljudima i prinudnog rada ne bi smela da zavisi od toga ko postavlja pitanje, već od obaveze države da štiti dostojanstvo, bezbednost i prava svih ljudi koji u njoj rade”, zaključuje Mitić.

Odluka politička, ali opravdana

Reljanović ističe da ova odluka ima veze i sa aktuelnim političkim trenutkom i činjenicom da Sjedinjene Države vrše pritisak na određene države, među kojima je i Srbija.

“Ovo jeste došlo u političkom trenutku koji je pogodan, ali odluka nikako nije neopravdana. Nije Amerika priču o prinudnom radu izmislila da bi nama naudila”, kaže Reljanović.

Ipak, Reljanović je skeptičan da će država išta preduzeti.

“Ovo je kineske investicija, a Kina još koliko-toliko drži stranu vlasti, tako da oni neće rizikovati. Tu je i opšti stav da ničime ne treba ugrožavati investicije, a svaka kritika se tumači kao nešto što bi te investitore moglo da otera. Pre bih rekao da će vlast da drži glavu u pesku, a da će takozvani mediji spinovati priču. Ako inspekcija slučajno uđe u Linglong, tu će biti ogromnih kazni, krivičnih i prekršajnih prijava, jer Linglong ne krši samo prava radnika, već je pitanje da li njihovi objekti imaju sve dozvole”, zaključuje Reljanović.

Nova ekonomija je kontaktirala Linglong, kao i Ministarstvo privrede, ali odgovore na pitanja koja smo im uputili nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Od države subvencije i besplatno zemljište

Linglong, iako poznat kao kompanija sa teškim kršenjem radnih prava, od države je dobio milionske subvencije.

Ova kineska kompanija, podsećanja radi, došla je u Srbiju 2018, a izgradnja fabrike započeta je naredne godine. Iste godine, 2019, Vlada Srbije utvrdila je da je projekat izgradnje fabrike pneumatika u Zrenjaninu od značaja za Srbiju. Potom je, u aprilu 2020. godine, Razvojna agencija Srbije donela odluku da se Linglongu odobre subvencije u iznosu od 75,8 miliona evra.

Sredstva koja su odobrena Linglongu isplaćuju se u sedam rata, a poslednja isplata planirana je za 2026. godinu.

Pored subvencija, država je Linglongu poklonila 96 hektara zemlje u Zrenjaninu i to u tržišnoj vrednosti od 904,7 miliona dinara (7,6 miliona evra), a procenu vrednosti zemljišta je vršilo Ministarstvo finansija.

Šta se dešavalo u Linglongu

Javnost i dalje pamti slučaj oko 400 vijetnamskih radnika iz 2021. godine, koji su radili fabrici Linglong. U objektu gde su boravili radnici postojala su samo dva toaleta, kreveti nisu imali dušele, a fekalije su se izlivale na desetak metara od baraka. Radnici su se tuširali hladnom vodom, nije bilo grejanja, a hrane nije bilo dovoljno. Ipak, ono što je bilo najproblematičnije je činjenica da su radnicima, prilikom dolaska na rad, oduzimani pasoši, tako da oni nisu mogli da napuste zemlju, što je stručnjacima odmah upalilo alarm da bi moglo da se radi o trgovini ljudima koja za cilj ima prinudni rad.

Gotovo isti slučaj ponovio se sa radnicima iz Indije. Naime, početkom 2024. godine, objavljeno da je i ovi radnici žive u neuslovnim objektima, bez dovoljno hrane, sa radnim dozvolama koje su istekle i, ponovo – bez pasoša.

Njima su isplaćene zaostale zarade i vratili su se u svoje zemlje – ali tek nakon što su se uključili javnost i relevantne nevladine organizacije.

Kome je sve Amerika zabranila uvoz

Prema zvaničnim podacima CBP-a, trenutno je na snazi 55 zabrana uvoza zbog dokaza o prisilnom radu, uključujući robu iz Linglonga. Kako se navodi na sajtu, procenjena vrednost robe koja je trebalo da bude uvezena u SAD, a koja je nastala kao posledica prinudnog rada, meri se u iznosu od gotovo 164,5 miliona dolara.

Među državama čijim je firmama uvoz zabranjen dominira Kina, sa čak 37 zabrana. Ostale države imaju po jednu zabranu – tu su Malezija, Meksiko, Nepal, Turkmenistan… Takođe, četiri zabrane ne odnose se na konkretne države, već na ribarske brodove na kojima se sprovodio prinudni rad. Pomenuti brodovi u vlasništvu su kompanija sa Tajvana, Fidžija i iz Kine.

U firmama kojima je zabranjen izvoz u Ameriku zbog prinudnog rada, najčešće se proizvode “poljoprivredni i prerađeni proizvodi”. Slede farmaceutski proizvodi i hemikalije, a potom i garderoba.

Amerika zadržala na granici robu Linglonga iz Srbije zbog dokaza o korišćenju prisilnog rada