Erste grupa: Srbiji preti inflacija, budžet i rast BDP-a pod pritiskom

Ekonomija Srbije pokazuje znake otpornosti, ali se suočava sa novim komplikacijama usled sukoba na Bliskom istoku i rastućih cena energenata, navodi se u najnovijem izveštaju Erste Group Bank AG o makroekonomskim izgledima zemlje.

Iako je domaća tražnja ojačala krajem 2025. godine, analitičari upozoravaju da bi novi energetski šok mogao značajno da uspori planirani tempo ekonomskog oporavka i odloži ublažavanje monetarne politike.

Erste Grupa predviđa da će realni rast BDP-a Srbije iznositi 2,7 odsto u 2026. godini, dok se u 2027. očekuje ubrzanje na 4,5 odsto, prvenstveno zahvaljujući investicijama povezanim sa međunarodnom izložbom Expo 2027.

„Makro slika Srbije postala je donekle jasnija na cikličnoj strani, ali komplikovanija na strani politike i institucija“, navodi se u izveštaju autora Mate Jelića.

Glavni rizik za rast predstavlja potencijalna kompresija realnih prihoda usled energetske krize, što bi moglo da oslabi privatnu potrošnju, dok bi veći troškovi finansiranja mogli da ugroze investicioni ciklus.

„Šok izazvan ratnim periodom na Bliskom istoku menja izglede ne tako što preko noći prepisuje priču o domaćoj tražnji, već povećavajući verovatnoću da jedan od dva velika doprinosioca rastu, potrošnja, izgubi zamah zbog kompresije realnog dohotka, a da se drugi, investicije, suoči sa višim troškovima finansiranja i većom neizvesnošću upravo u vreme kada se Srbija oslanja na ciklus infrastrukturnih i kapitalnih ulaganja“, stava su analitičari. Iako ovi problemi ostaju, kako naglašavaju, za sada banka neće menjati prognozu rasta Srbije.

Izveštaj donosi oštro upozorenje da je period brzog pada inflacije završen. Iako je inflacija početkom godine delovala nisko, to je delom bila posledica administrativnih mera i ograničenih marži.

„Trend dezinflacije je završen i viša inflacija se čini veoma verovatnom“, ističu analitičari, predviđajući prosečnu inflaciju od 3,4 odsto u 2026. i 4 odsto u 2027. godini.

Glavni razlog za pesimizam je šok cena nafte i gasa usled rata u Iranu, što direktno utiče na srpsko tržište gde energenti i gorivo imaju veliki udeo u potrošačkoj korpi.

Zbog novonastalih rizika, očekivanja u vezi sa smanjenjem referentne kamatne stope su značajno korigovana. Umesto prvobitno planirana tri smanjenja, Erste sada predviđa samo jedno smanjenje od 25 baznih poena u julu 2026. Narodna banka Srbije (NBS) će verovatno zadržati restriktivan stav duže nego što se očekivalo kako bi sprečila da se energetski šok prelije na baznu inflaciju i inflaciona očekivanja.

Fiskalna pozicija Srbije se ocenjuje kao solidna, sa javnim dugom od oko 44,8 odsto BDP-a, ali se upozorava na „rastući spisak zahteva“ za budžetska sredstva, uključujući investicije u Expo i moguće intervencije u energetskom sektoru.

„Rizik izvršenja raste jer budžet uključuje značajna povećanja tekuće potrošnje, što smanjuje fleksibilnost u slučaju negativnih prihoda“, navodi se u dokumentu.
Dinar je ostao stabilan, ali uz visoku cenu – NBS je samo u januaru prodala 610 miliona evra kako bi odbranila kurs usled pojačane tražnje uvoznika energenata za devizama. Povećana tražnja za devizama zbog uvoza energije i samim tim češće intervencije NBS predstavljaće problem zajedno sa slabijom spoljnom potražnjom preko evrozone, kažu ekonomisti.

Politička situacija se opisuje kao „mirna na površini“, uz napomenu da bi fokus vlasti na projekat Expo 2027 mogao smanjiti verovatnoću prevremenih izbora. Na međunarodnom planu, predsednik Aleksandar Vučić je izneo cilj da Srbija postane članica EU do 2035. godine, dok podrška građana članstvu trenutno iznosi 45 odsto.

Ukoliko se sukob na Bliskom istoku oduži, analitičari upozoravaju da bi Srbija mogla da uđe u „nepovoljan scenario“ sa deficitom koji bi mogao dostići i do 5,5 odsto BDP-a u 2026. godini.

Erste grupa pred predstojeću odluku S&P o rejtingu Srbije: Rizik da se izgledi Srbije sa stabilnih promene u negativne