Koliko su zaradile kladionice u Srbiji u 2025: Građani se sve više kockaju, a država sve više grabi za sebe

Sektor klađenja u Srbiji tokom 2025. godine ostvario je ukupan profit od 11,3 milijardi dinara, odnosno čak 96,6 miliona evra. U odnosu na 2024, zabeležen je pad profita nešto veći od 20 odsto. Ipak, uprkos padu, kladionice i dalje beleže ozbiljne zarade, a od 25 kompanija koje se bave ovom delatnošću, njih četiri dominiraju.

U Srbiji posluje 29 kladionica. Preciznije, 29 kompanija pruža usluge klađenja, bilo u klasičnim kockarnicama, bilo putem interneta. Nova ekonomija analizirala je finansijske izveštaje 25 firmi (izveštaji četiri kompanije i dalje nisu objavljeni) kako bismo videli koliko je ovaj biznis isplativ, koliki su njihovi troškovi i ko su najjači igrači. 

U pitanju su firme Alphapex, Magic pyramid, Medžik i Ibet365. Kada se posmatra poslednja godina za koju su izveštaji dostupni, 2024, ove kompanije pretežno su poslovale pozitivno. Zapravo, samo je firma Magic pyramid, registrovana u Požarevcu, imala gubitak od oko sedam miliona dinara.

Alphapex je ostvario neto profit od oko 167,5 miliona dinara, Medžik od 15, a Ibet365 od oko 19,7 miliona dinara.

Konačni rezultat ovih kladionica činio je manje od 1,4 odsto celokupnog kladioničarskog sektora, tako da odsustvo njihovih najnovijih finansijskih izveštaja nije dramatično uticalo na rezultate analize.

Pre svega, 25 kladioničarskih kompanija prošle godine zaradilo je tačno 11.349.545.000 dinara, odnosno 96,6 miliona evra. U konačni zbir ulaze i kompanije koje su godinu završile u minusu, ali i one koje su samostalno zaradile milijarde.

Najveći profit ostvario Mozzart

Najuspešnija firma, kada se posmatra neto profit, prošle godine bila je Mozzart.

Među četiri kompanije koje su ostvarile najveći profit našli su se Mozzart, Phuket (Soccer bet), Balkan Bet i Pionir Internacional (Merkur).

Mozzart je u toku 2025. godine, sudeći prema izveštajima Agencije za privredne registre, ostvario profit od 4,3 milijarde dinara (oko 36,8 miliona evra), što je manje nego 2024. godine, kada je profit tog preduzeća bio 5,3 milijardi.

Mozzart je prošle godine ostvario poslovni prihod od 29,8 milijardi dinara, dok je u 2024. godini on iznosio 26,5 milijardi.

Druga po ostvarenom profitu u 2025. godini jeste firma Phuket (Soccer bet) sa 4,2 milijarde dinara (35,9 miliona evra) i poslovnim prihodom od 16,8 milijardi dinara. 

Profit i poslovni prihod ove kompanije u prethodnoj, 2024. godini, bili su nešto manji. Profit Soccer bet-a je u 2024. godini iznosio 3,3 milijarde dinara, dok je poslovni prihod bio 13,7 milijardi.

Treća po redu kompanija koja pruža usluge klađenja, a koja je imala najveći profit u 2025. godini je Balkan bet. Ova kompanija ostvarila je profit od blizu 2,25 milijardi dinara (19,13 miliona evra) što je povećanje za nešto više od 432 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu.

Poslovni prihodi ove kompanije su takođe povećani u 2025. godini u odnosu na 2024. i iznosili su 12,9 milijardi dinara. 

Kompanija Pionir Internacional koja se bavi ovom delatnošću ostvarila je profit od 1,35 milijardi dinara (11,5 miliona evra) i tako se našla na četvrtom mestu po ostvarenom profitu u 2025. godini. 

Svoj profit Pionir internacional je 2025. godine uvećao za skoro 380 miliona dinara u odnosu na 2024. godinu, pokazuju finansijski izveštaji u Agenciji za privredne registre.

Prihodi preduzeća su takođe za godinu dana porasli sa 8,7 milijardi u 2024. na 10,4 milijarde u 2025. godini.

Profit smanjen za više od 20 odsto

Kada ponovo posmatramo svih 25 kompanija, vidi se da je u 2025, u odnosu na 2024. godinu, ovaj sektor smanjio profit. Konkretno, u 2024. godini, ove kompanije profitirale su u iznosu od oko 14,4 milijardi dinara. To znači da se u sektoru za godinu dana neto dobit smanjila 21,5 odsto. 

A kao i u svakom sektoru, tako i u sektoru klađenja, nisu sve firme poslovale dobro. Tako su poslovni rashodi pojedinih kompanija premašili poslovne prihode, a firme su poslovale sa gubicima. Prema dostupnim podacima, najveći troškovi zapravo su nematerijalni troškovi, troškovi zarada i naknada zarada, ali i oni za ostale lične rashode. 

Pored standardnih troškova, poput različitih poreza, koje plaćaju sve firme, kladionice su u obavezi da državi plaćaju različite vrste nameta. Tako je na ime naknada za posebne igre na sreću u kockarnicama, u budžet prošle godine uplaćeno skoro 659,7 miliona dinara, što je povećanje od čak 76 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je u budžet na ime ove naknade uplaćeno oko 368 miliona. Potom, od naknada za posebne igre na sreću na automatima, u budžet je prošle godine uplaćeno 11,3 milijardi dinara – 37,24 odsto više u odnosu na 8,2 milijarde, koliko je uplaćeno u 2024. Naredna je naknada za klađenje, na čije ime su u budžet uplaćene četiri milijarde, što je povećanje od 20,25 odsto u odnosu na 2024, kada je na ime ove naknade uplaćeno oko 3,4 milijarde.

Takođe, kladionice koje priređuju elektronsko klađenje, uplatile su u budžet gotovo 9,8 milijardi dinara. To je ponovo povećanje u odnosu na 2024, i to od 52,66 odsto. Naime, godinu dana ranije, u budžet je, na ime ove naknade, uplaćeno oko 6,4 milijarde dinara.

Kada se saberu sve naknade od posebnih igara na sreću, dolazimo do ukupnog  iznosa od 25,8 milijardi dinara. Ali, to nije sve. 

Ukupne uplaćene naknade za priređivanje klasičnih igara na sreću iznosile su oko dve milijarde, a za nagradne igre u uslugama i robi još 165 miliona. Ujedno, ovo su jedine kategorije naknada u kojima se vidi pad, odnosno jedine kategorije kod kojih se 2025. u budžet uplatilo manje novca nego 2024. godine. Naime, pad kod klasičnih igara na sreću iznosio je 6,07 odsto, a kod nagradnih igara 17,82 procenta.

Dakle, u državnu kasu je u prošloj godini, na ime različitih naknada, uplaćeno tačno 28.080.015.146 dinara, iliti više od 239 miliona evra. U 2024. godini je u kasu uplaćeno 18.325.017.885 dinara, što je 34,74 odsto manje nego 2025. godine. To znači da je država u 2025. od ljudske navike za kockanjem zaradila čak 83 miliona evra više nego u 2024. godini.

Različite naknade koje su uplaćene državi iznosile su više nego 2024. godine jer je naknada državi sada 15 odsto a ne 10. To znači da je 9,7 milijardi dinara plačeno više u 2025. nego u 2024. godini jer je naknada viša.

Profit ovih preduzeća je samim tim manji, ali to ne znači da su se građani manje kladili u 2025. godini, već da su samo nameti državi bili veći.

Jedan od razloga za uvećane prilive u budžet jesu i izmene Zakona o igrama na sreću, koje su usvojene krajem 2024. godine. Tim izmenama zapravo su uvećane naknade koje kladionice moraju da plaćaju državi.

Broj kladionica sve manji 

U 2025. godini, u Srbiji je poslovalo 2.849 kladionica. 

Zapravo, igre na sreću je priređivalo 18 firmi, dok onlajn kladionice ima 25 kompanija.

Od 2.849 kladionica, njih 776 poslovalo je u Beogradskom okrugu. Najviše kladionica, 112, nalazi se na Novom Beogradu, a najmanje u Sopotu – pet.

Treba naglasiti da broj kladionica iz godine u godinu opada. Naime, poslednjeg dana 2025. godine, u Srbiji je poslovalo 66 kladionica manje nego u 2024. Takođe, poslednji podaci Uprave za igre na sreću pokazuju da su 15. maja ove godine, u Srbiji poslovale 2.834 kladionice, 15 manje nego 2025. 

U Srbiji bez podataka o zavisnicima

Srbija nema preciznu procenu koliko je ljudi potencijalno ugroženo kockanjem, niti koliko tačno ima patoloških kockara. Procene koje su emitovali mediji kreću se u rasponu od nekoliko hiljada građana – do čak nekoliko stotina hiljada.

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ (podaci za 2018. godinu, objavljeni 2020. godine), u Srbiji je problem kockanja imalo između 51.000 i 93.000 ljudi, od čega su od 14.000 do 33.000 patološki kockari.

Ipak, od tada do danas, tačan broj zavisnika od kocke u Srbiji nije praćen, ali procene iz studija rađenih u inostranstvu ukazuju na to da ovaj problem ima od dva do četiri odsto populacije, uglavnom muškaraca.

Udruženje priređivača igara na sreću više puta je odlučno odbacivalo ove procene, navodeći da stručnu pomoć zbog potencijalnih problema sa zavisnošću zatraži samo 150 do 200 osoba godišnje – odnosno da ih ukupno ima tek nešto više od 1.000.

Nova ekonomija ranije je pisala o problemu nepostojanja podataka na ovu temu, a profesorka Slađana Dragišić Labaš sa Instituta za sociološka istraživanja navela je tada da u Srbiji ima oko 180.000 zavisnika od kocke.

U privatnim ordinacijama, prema rečima Dragišić Labaš, raste broj onih koji žele da se leče. Većina, ipak, nikada ne zatraži pomoć.

Kako je navela, sa kockanjem se počinje najčešće u adolescentskom periodu, između 15 i 17 godina.

Nevidljiva mreža zavisnosti: Kocka kao državno stimulisan porok