Asis Ahuja za Novu ekonomiju: Srbija je dobar partner Švedskoj, ali nedostaje poverenje prema tržištu Zapadnog Balkana

Srbija je najpoželjnija zemlja Zapadnog Balkana i prva destinacija za švedski kapital, pokazali su rezultati istraživanja koje je predstavila direktorka za EU politike u Švedskoj konfederaciji preduzeća Svenskt Näringsliv, Asis Ahuja na događaju Investment forum ,,Srbija kao destinacija za švedski kapital“. Komparativne prednosti Srbije u odnosu na ostale zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji su industrijska proizvodnja i tehnološki sektor, odnosno talenti koje Srbija može da ponudi, rekla je ona za Novu ekonomiju.

„Švedska ima snažnu industrijsku bazu, zbog čega Srbija, sa svojom industrijom i proizvodnjom, predstavlja veoma dobar komplementaran spoj”, rekla je Asis Ahuja za Novu ekonomiju, dodajući da Srbija ima mnogo talentovanih i tehnološki obrazovanih ljudi, dok Švedska poseduje razvijen tehnološki sektor.

Švedske kompanije su ocenile da je na Zapadnom Balkanu Srbija najpoželjnjija destinacija za investiranje.

Ocenjujući poslovnu atmoferu u Srbiji rekla je su neki kriterijumi zadovoljavajući, dok ostali zahtevaju posebnu pažnju, jer ih i švedski investitori izdvajaju kao bitne.

,,Upoređujući Srbiju sa drugim zemljama kandidatima vidimo da Srbija postiže prilično dobre rezultate kada je reč o ekonomskim i administrativnim kriterijumima, koji su veoma važni za naše kompanije. Upravo to Srbiji olakšava integraciju u jedinstveno tržište, uključujući slobodno kretanje robe i usluga”, rekla je Ahuja.

„S druge strane, vidimo da su za naše kompanije najvažnija pitanja politička stabilnost, vladavina prava i niži nivo korupcije”, dodaje ona.

Rezultati istraživanja pokazuju da firme koje trenutno ne posluju u zemljama Zapadnog Balkana izdvajaju političku stabilnost, smanjenje korupcije, usklađivanje sa standardima Evropske unije i uklanjanje trgovinskih barijera kao ključne faktore koji bi ih naterali da razmisle o proširenju poslovanja u te zemlje. 

Istovremeno, 50 odsto ispitanih kompanija navelo je da članstvo zemlje u Evropskoj uniji nema presudan uticaj na njihove poslovne odluke i investiranje.

Švedska izdvaja 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda za istraživanje i razvoj, pri čemu oko 75 odsto tih ulaganja dolazi iz privatnog sektora. Asis Ahuja naglašava da Švedska ima vrlo razvijeno tržište kapitala koji se oslanja na venture fondove (fondove preduzetničkog kapitala) i ušteđevinje domaćinstava, ali da nedostaje poverenje prema tržištu Zapadnog Balkana.

„Postoji jaz u znanju i moramo graditi poverenje prema tržištu“, rekla je Ahuja, dodajući da dijaspora iz regiona u Švedskoj može imati važnu ulogu kao posrednik i promoter poslovne saradnje.

Švedske kompanije vide potencijal u mladim talentima iz Srbije, ali traže predvidljivo poslovno okruženje