Fiskalni savet: Nema objašnjenja za ovoliki skok cene Nacionalnog stadiona i Fruškogorskog koridora

Predloženi budžet za 2026. godinu, iako naizgled održiv, krije ozbiljne sistemske nedostatke. Sa planiranim deficitom od skoro tri milijarde evra, nastavkom netransparentnog trošenja kroz budžetske rezerve i neobjašnjivim skokom cena velikih infrastrukturnih projekata, fiskalna politika Srbije ulazi u zonu povećanih rizika koji mogu ugroziti dugoročnu stabilnost zemlje. Iz Fiskalnog saveta poručuju da novi Nacrt fiskalne strategiju za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu koje je objavilo Ministarstvo finansija nosi i potencijalne probleme koji će se preliti iz ove godine na naredne, jer se nepravilnosti i visoko zaduživanje nastavljaju. Fiskalni rizici identifikovani u 2026. godini imaju direktne posledice koje se protežu na 2027, 2028. i 2029. godinu, prvenstveno kroz odlaganje zakonskih ograničenja, povećane troškove investicija i energetske izazove.

„Najznačajniji sistemski rizik je suspenzija opštih fiskalnih pravila. Iako su pravila o deficitu trebala da budu aktivirana ranije, njihova primena je izmenama zakona odložena do 2029. godine. Ovo znači da država do tada nema zakonsku obavezu da deficit drži ispod strožih granica, što prema Fiskalnom savetu može narušiti kredibilitet srednjoročnog upravljanja javnim finansijama i povećati rizik od netransparentnog trošenja u godinama koje prethode 2029″, kažu ekonomisti Fiskalnog saveta u svojoj oceni nove strategije.

Rast javnog duga i visok deficit

Iako vlasti ističu da deficit ostaje u granicama od tri odsto BDP-a, on u apsolutnom iznosu dostiže čak 337 milijardi dinara. Ovakav minus zahteva masovno novo zaduživanje od oko 2,2 milijarde evra, što će nominalni javni dug Srbije popeti na rekordnih 42,1 milijardu evra do kraja 2026. godine. Fiskalni savet upozorava da se, uprkos relativnom smanjenju duga u odnosu na BDP, ukupne obaveze države konstantno uvećavaju, ostavljajući manje prostora za reagovanje u slučaju nove krize.

Jedan od najproblematičnijih aspekata fiskalne politike je zloupotreba tekuće budžetske rezerve. Fiskalni savet ističe da je u Srbiji postala praksa da se ovaj instrument koristi van svoje osnovne svrhe – za finansiranje ad hok ekonomskih politika bez javne rasprave i odobrenja Skupštine. Izvršna vlast time raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima, čime se direktno slabi kontrolna uloga parlamenta i povećava rizik od usvajanja neadekvatno analiziranih mera.

Netransparentnost je posebno vidljiva kod najvećih investicionih projekata. Fiskalni savet naglašava da u budžetu nedostaju objašnjenja za značajna poskupljenja projekata poput Fruškogorskog koridora, puta Ruma–Šabac–Loznica i izgradnje Nacionalnog stadiona za potrebe EXPO-a. Na primer, Nacionalni fudbalski stadion je „poskupeo“ za 7,5 milijardi dinara, dok je prateća infrastruktura skočila za čak 22 milijarde dinara bez jasnog obrazloženja razloga za ovakve promene. Budući da razlozi za promenu cena nisu transparentno obrazloženi, postoji visok rizik da će ovi projekti zahtevati dodatna sredstva i u budžetima za 2027. i 2028, ocenjuje Fiskalni savet.

Dok se ogromna sredstva troše na projekte poput vojnih aviona „Rafal“ (čija nabavka u 2026. godini iznosi skoro 98 milijardi dinara), sektori poput energetike i zaštite životne sredine ostaju u drugom planu. Budžet ne predviđa dovoljno sredstava za potencijalne rizike u snabdevanju gasom ili sankcije prema NIS-u. Takođe, postoji ozbiljan rizik da su rashodi za socijalnu zaštitu potcenjeni, što bi moglo dovesti do probijanja plana za najmanje pet milijardi dinara, jer planirani rast ne prati očekivanu inflaciju i rast zarada.

Subvencionisanje gubitaša

Umesto reformi, budžet pokazuje „hroničnu inerciju“. Nastavlja se pokrivanje gubitaka neefikasnih preduzeća poput JP Resavica, za šta su subvencije čak i povećane na 6,5 milijardi dinara. Takođe, problemi u JP Putevi Srbije, koji gomilaju neplaćene obaveze prema izvođačima od preko 28 milijardi dinara, prete da se ponovo preliju na teret svih poreskih obveznika kroz naknadna davanja iz budžeta.

Planirano „zamrzavanje“ subvencija za poljoprivredu ocenjeno je kao preteraano ambiciozno, jer ovi rashodi gotovo po pravilu probijaju budžetski plan.

Kod JP „Putevi Srbije“, postoji rizik da će država morati da interveniše iz budžeta kako bi se izmirile nagomilane docnje prema izvođačima, koje su dostigle 28 milijardi dinara.

Glavni fiskalni rizici u 2026. godini, prema oceni Fiskalnog saveta, prvenstveno su povezani sa energetskim sektorom, neizvesnostima u planiranju rashoda i netransparentnošću određenih budžetskih stavki. Ovo je trenutno najozbiljniji rizik koji bi mogao da poremeti budžetski plan, a problemi su sankcije prema NIS-u, koje zahtevaju hitno rešavanje, ali i snabdevanje gasom i otvorena pitanja u vezi sa tim. EU mehanizam CBAM (prekogranično usklađivanje cene ugljenika), koji bi od 2026. mogao negativno uticati na izvoznu konkurentnost i poslovanje EPS-a, a budžetom nisu predviđenja dalja ulaganja narednih godina da bi se problem sanirao. Uvođenje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) planirano je za 2026, ali će se efektivna naplata ovih prihoda vršiti tek od 2027. godine. Administriranje ovog novog sistema biće veliki izazov za državu u tom periodu. Dodatno, u budžetu se primećuje drastično smanjenje sredstava za obavezne rezerve nafte i gasa, što je u suprotnosti sa energetskom neizvesnošću.

Postoji rizik od netransparentne promene fiskalne politike tokom godine, kao i do sada kroz zloupotrebu rezervi. Izvršna vlast koristi rezervu za finansiranje ad-hok ekonomskih politika bez skupštinske rasprave, što slabi kontrolu parlamenta i povećava rizik od neadekvatno analiziranih mera.

Iako su prihodi planirani realistično, postoji rizik da bi usporeniji privredni rast (ispod projektovanih tri odsto) mogao negativno uticati na naplatu poreza. Takođe, eventualni poremećaji u snabdevanju naftnim derivatima mogli bi smanjiti prihode od akcija.

Fiskalni savet naglašava da budžet ne predviđa jasno izdvajanje sredstava za ove potencijalne rizike, što ostavlja javne finansije ranjivim na vanredne troškove. Zaključak je da bez veće transparentnosti, bolje kontrole javnih investicija i prestanka prakse netransparentnog trošenja preko budžetskih rezervi, fiskalni okvir Srbije ostaje ranjiv na unutrašnje i spoljne šokove.

Fiskalni savet: Predloženi budžet za 2026. fiskalno održiv, ali ima ozbiljne hronične mane