Američki državni dug prešao granicu od 40 hiljada milijardi dolara

Ukupni državni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je istorijsku granicu od 40 biliona dolara, piše Rojters. Ovaj dramatični porast pokrenuo je nova upozorenja o nadolazećoj fiskalnoj krizi, budući da troškovi socijalnih programa i plaćanja kamata rastu znatno brže od prihoda koji su ograničeni poreskim olakšicama.

Prema najnovijem izveštaju Ministarstva finansija SAD, ukupni javni dug iznosi 40,047 biliona dolara, što uključuje 32,266 biliona dolara u državnim hartijama od vrednosti koje drži javnost i 7,782 biliona dolara međuvladinog duga. Dug savezne vlade se više nego udvostručio za manje od deset godina, sa 19,95 biliona dolara koliko je iznosio u januaru 2017. godine kada je predsednik Donald Tramp položio zakletvu za svoj prvi mandat. Otprilike jedna trećina tog rasta nastala je tokom dve godine intenzivnog zaduživanja za finansiranje odgovora na pandemiju COVID-19 pod administracijama Trampa i Džozefa Bajdena.

Fiskalni konzervativci i udruženja za budžetski nadzor upozoravaju da bi moglo doći do potpune dužničke krize ukoliko se zakonodavci ne suoče sa neodrživim fiskalnim izgledima kroz povećanje poreza, smanjenje potrošnje ili oba. Kako navodi Maja MekGinis, predsednica nepristrasnog Komiteta za odgovoran savezni budžet, dug od 40 biliona dolara ne postoji samo na papiru, već utiče na celokupnu ekonomiju i novčanike građana, podstičući inflaciju, istiskujući druge budžetske prioritete i čineći zemlju ranjivom na vanredne situacije.

Intervencija Ministarstva finansija i otkup obveznica

Kao odgovor na nagli rast prinosa na dugoročne obveznice, koji povećavaju kamatne stope za stambene, automobilske i komercijalne kredite, ministar finansija Skot Besent najavio je udvostručenje obima otkupa dugoročnih državnih obveznica (roka dospeća od 10 do 30 godina) na najmanje 4 milijarde dolara po operaciji. Cilj ove mere je stabilizacija tržišta i ublažavanje kratkoročnih pritisaka na dugom kraju krive prinosa.
Iako je ova najava donela privremeno olakšanje i pad dugoročnih prinosa na tržištu, analitičari JP Morgan-a upozoravaju da je iznos od 4 milijarde dolara zanemarljiv na tržištu obveznica vrednom 32,2 biliona dolara. Oni naglašavaju da ove intervencije ne rešavaju duboke strukturne fiskalne deficite. Štaviše, ovakve akcije mogu povećati premije rizika jer investitori uviđaju da Ministarstvo finansija odstupa od svog tradicionalnog načela „redovnog i predvidivog“ delovanja na tržištu.

Uticaj na monetarnu ekonomiju i uloga Federalnih rezervi

Ova odluka Ministarstva finansija direktno komplikuje napore predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša da osigura stabilnost cena i smanji bilans stanja Feda, koji trenutno iznosi 6,8 biliona dolara.

Pretpostavlja se da bi kupovina imovine od strane Federalnih rezervi mogla smanjiti ove prinose ili ograničiti njihov rast, budući da Fed raspolaže znatno većom finansijskom moći za rešavanje ovog problema nego Ministarstvo finansija. Međutim, takav potez bi bio ravan labavljenju monetarne politike (kvantitativnom olakšavanju), što je izuzetno teško uskladiti sa trenutnim naporima Feda da suzbije inflaciju koja se i dalje nalazi znatno iznad ciljanog nivoa od 2 odsto.

Ova situacija otvara pitanje ko trenutno ima veći uticaj na uslove kreditiranja – Fed ili Ministarstvo finansija, s obzirom na to da se centar gravitacije tržišta možda pomera ka Ministarstvu finansija. Još uvek ostaje da se vidi kako će se kretati ovaj odnos snaga, jer bi to predstavljalo veliku promenu za trgovce na finansijskim tržištima.

Dok centralna banka veruje da prevelike zalihe obveznica iskrivljuju cene na finansijskim tržištima i pokušava da ih smanji, intervencija Ministarstva finansija deluje u suprotnom smeru. Daleep Singh, glavni globalni ekonomista u PGIM, ističe da koraci koje preduzima Ministarstvo finansija skreću pažnju na stvarne probleme, ali bez kredibilne dugoročne strategije za njihovo rešavanje.

Na tržištima trenutno postoje široke spekulacije o tome kako bi Fed mogao da postigne smanjenje onih obveznica koje drži.. Jedan od potencijalnih načina jeste kroz izmene bankarskih pravila i regulative. Ove izmene bi omogućile komercijalnim bankama da drže manje količine hitne (vanredne) likvidnosti.
Ipak, ovakav regulatorni zaokret nailazi na podeljena mišljenja i strahovanja.
Dozvoljavanje bankama da drže manje hitne likvidnosti moglo bi, prema ocenama skeptika, značajno da poveća rizike po opštu finansijsku stabilnost.
Ukoliko učestaju intervencije države, a usled smanjenih rezervi, raste bojazan da bi u trenucima tržišnih potresa i stresa sam Fed bio primoran da mnogo češće interveniše kako bi spasio sistem, što bi poništilo efekte planiranog povlačenja.

Istina o javnom dugu: Kada postaje problem i ko je danas najviše zadužen